PRIČA O GRENLANDU POČELA JE TRAMPOM TERITORIJA, A SADA BI DONALD TRAMP DA PREKRŠI AMERIČKO-DANSKI DIL IZ 1916. Ma kakva geopolitika, reč je o retkim metalima
U moru špekulacija, polu-informacija iz obaveštenih izvora, ali i zvaničnih saopštenja povodom sve većeg američkog (Trampovog) interesovanja za Grenland, ovih dana su se pojavili i dokumenti stari više od jednog veka koji svedoče o tome kako je Grenland postao danski i šta su SAD u to vreme mislile o tome.
Naime, američka Deklaracija iz 1916. formalno je priznala danski suverenitet nad celim Grenlandom, a Danska je 1921. službeno proglasila da je Grenland pod njenom vlašću.
Takva odluka SAD je u to vreme bila donekle kontroverzna, jer posebna Deklaracija kojom je 4. avgusta 1916. priznat suverenitet Danske nad Grenlandom, nije bila u skladu sa Monroovom doktrinom iz 1832. godine kojom su se SAD protivile svakom pokušaju evropskih država da formiraju kolonije u obe Amerike (severnoj i južnoj).
Međutim, američko priznanje je bilo povezano s takozvanom “zamenom teritorija”: Danske Zapadne Indije, uključujući ostrva Sv. Toma, Sv. Ivan, Sv. Krst i Vodeno ostrvo, prodate su Sjedinjenim Državama godinu dana nakon donošenja Deklaracije za 25 miliona dolara (oko 613 miliona današnjih dolara). Od tada su postale poznate kao Američka Devičanska ostrva.
Površina od 2,16 miliona kvadratnih kilometara
Grenland je još uvek zvanično danska teritorija sa svega 57 hiljada stanovnika, ali i površinom od 2,16 miliona kvadratnih kilometara. Svoju sadašnju autonomiju stekao 2009. kada je Danska usvojila zakon kojim je uvećana nezavisnost Grenlanda od Kopenhagena, a grenlandski narod dobio status nacije u okviru međunarodnog prava. Pomenuti zakon takođe predviđa da Grenland može proglasiti punu nezavisnost u bilo kom trenutku.
Kada je u pitanju dansko prisustvo na Grenlandu, ono prema zvaničnim podacima kreće negde od 1721. godine kada su Danci zauzeli zapadnu obalu Grenlanda, a od kraja 19. veka oni su sve više istraživali i severne i istočne delove ostrva, pokušavajući da ga u potpunosti kolonizuju što im je u međuvremenu i pošlo za rukom.
Ako se zna da je predsednik SAD ukinuo zabranu bušenja i rudarenja na Aljasci, jasno je kakva sudbina čeka Grenland ako Tramp ostvari pretnju
E sad, ono što su sa Amerikancima trampili za priznanje suvereniteta nad Grenlandom, Danci su stekli na različite načine, ali zapravo vrlo slično kao što su i druge evropske države u to vreme stvarale kolonije širom sveta pa i na Karibima. Naime, po uzoru na Britaniju, Francusku i Holandiju, i Skandinavci su imali svoje „Istočno Indijske” i „Zapadno Indijske” kompanije. Tako je Danska Zapadno-Indijska Gvinejska Kompanija zauzela nenaseljeno ostrvo Sv. Toma 1672. Zatim je zauzela britansko ostrvo Sv. Ivan 1683, te je kupila francusko ostrvo Sv. Krst 1733. Njima je upravlja nekoliko stotina godina nakon čega ih je prodala amerikancima u zamenu za priznanje danskog suvereniteta nad Grenlandom.
Grenlanđani: Ni Danska ni SAD
Lideri pet najvećih političkih partija Grenlanda objavili su juče zajedničko pismo u kojem naglašavaju da Grenland nije deo ni SAD ni Danske, već da pripada Grenlanđanima, i da zahtevaju od SAD da odustanu od bilo kakve kontrole nad tim ostrvom. Lideri pet partija poručili su da odluke o budućnosti Grenlanda treba da donose Grenlanđani, odnosno Inuiti, uz poštovanje međunarodnog prava i zakona o samoupravi, prenosi javni servis Grenlanda KNR. „Ni jedna druga država nema pravo da odlučuje umesto nas - navodi se u saopštenju u kojem se pozivaju na autonomiju Grenlanda i pravo njegovih građana da sami oblikuju svoju političku budućnost”.
Poslednjih dana svedočimo da priča o Grenlandu u javnosti uspeva na momente da zaseni i teme poput ratova u Ukrajini i pojasu Gaze pa čak i najnovije žarište - Venecuelu. Američke aspiracije ka preuzimanju Grenlanda najotvorenije je potvrdio predsednik Donald Tramp u intervjuu za „Njujork tajms” rekavši da je američko vlasništvo nad Grenlandom neophodno zbog uticaja Kine i Rusije, odbijajući da isključi upotrebu vojne sile prilikom preuzimanja. Rekao je da SAD „treba da poseduju tu teritoriju” kako bi sprečile Rusiju ili Kinu da je okupiraju, dodajući da postojeći vojni sporazumi nisu dovoljni i da je „potpuno vlasništvo neophodno da bi se garantovala odbrana ostrva”.
Za SAD, Grenland bi mogao biti jedna od najvažnijih strateških, ali pre svega ekonomskih tačaka u budućnosti, jer je reč o poziciji u kojoj se prepliću sirovine, energetika, nove trgovačke rute i vojna logistika. Procene, naime, govore da Grenland poseduje među najvećim neiskorišćenim rezervama kritičnih minerala na svetu. Reč je o retkim zemljama poput neodimijuma, disprozijuma i terbija, ključnih za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina, čipova i vojne tehnologije. Tu su i značajne rezerve urana, cinka, gvožđa, zlata i potencijalno nafte i gasa na obodima kontinentalnog pojasa.
Ekonomska vrednost tih resursa procenjuje se na stotine milijardi dolara u dugom roku, ali ono što Grenland čini posebno važnim jeste činjenica da bi mogao postati alternativa Kini, koja danas kontroliše više od 60 odsto svetske prerade retkih metala.
Milijarderi već ulažu u ostrvo
Samo nekoliko meseci nakon što je američki predsednik Donald Tramp prvi put izrazio interesovanje da SAD eventualno preuzmu kontrolu nad Grenlandom, neki od najbogatijih ljudi na svetu - uključujući, Ronalda Laudera ali i Džefa Bezosa, Bila Gejtsa i Majkla Blumberga, počeli su da strateški ulažu u ovo ostrvo bogato mineralima, prenosi Forbs. Američki milijarder Ronald Lauder pokrenuo je niz investicija na Grenlandu. Ovaj 81-godišnji naslednik kozmetičkog carstva, blizak saradnik Donalda Trampa i njegov kolega sa studija na poslovnoj školi Vorton, zaslužan je za Trampovu ideju da preuzme Grenland još tokom njegovog prvog mandata, potvrdio je za Forbs bivši savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Bolton, Trampov bivši savetnik, a sada istaknuti politički neprijatelj, rekao je za Forbs da je Tramp prvi put razgovarao o kupovini Grenlanda krajem 2018, rekavši da je „jedan istaknuti biznismen koga je poznavao predložio da SAD kupe Grenland”, a kasnije je identifikovao biznismena kao Laudera. Džef Bezos, Bil Gejts i Majkl Blumberg su takođe od 2019. investirali u kompaniju KoBold Metals, rudarski startap koji koristi veštačku inteligenciju za pronalazak ključnih minerala na Grenlandu. U ovu kompaniju je tokom 2022. investirao i Sem Altman, generalni direktor kompanije OpenAI. Suosnivač kompanija PayPal i Panatir Technologies Piter Til finansirao je početkom 2021. startap Praksis, koji ima za cilj da izgradi tehnološki napredni „grad slobode” na ostrvu.
Naravno, ne treba zanemariti ni druge aspekte važnosti Grenlanda poput činjenice da dramatično topljenje leda može uzrokovati i pomeranje globalnog morskog saobraćaja jer Severni morski putevi mogu skratiti put između Evrope i Azije za 30–40 odsto u odnosu na Suecki kanal. Grenland se u tom scenariju pretvara u logistički čvor, mesto za luke, servisne baze, skladišta goriva i osiguranje plovidbe. Svi ovi podaci jasno osvetljavaju pravi američki interes za preuzimanjem Grenlanda gde obrazloženja Trampa pa i Stejt departmenta da će ga u suprotnom preuzeti Kinezi i Rusi deluju prilično neuverljivo.
Uostalom, ako se zna da je Trampova administracija promptno po njegovom ponovnom ulasku u Belu kuću ukinula zabranu bušenja i rudarenja u američkoj saveznoj državi Aljasci, uprkos činjenici da se radi o nacionalnom parku, ne treba biti prorok da bi se predvidelo kakva sudbina čeka Grendland ukoliko se ostrva Donald dočepa. „ Sledimo smernice predsednika Trampa da oslobodimo energetski potencijal Aljaske”, bilo je obrazloženje Ministarstva unutrašnjih poslova SAD. Dakle, sledeći korak nakon što bi Grenland postao 51. američka država bilo bi „oslobađanje njegovog potencijala”...
