ПРИЧА О ГРЕНЛАНДУ ПОЧЕЛА ЈЕ ТРАМПОМ ТЕРИТОРИЈА, А САДА БИ ДОНАЛД ТРАМП ДА ПРЕКРШИ АМЕРИЧКО-ДАНСКИ ДИЛ ИЗ 1916. Ма каква геополитика, реч је о ретким металима
У мору шпекулација, полу-информација из обавештених извора, али и званичних саопштења поводом све већег америчког (Трамповог) интересовања за Гренланд, ових дана су се појавили и документи стари више од једног века који сведоче о томе како је Гренланд постао дански и шта су САД у то време мислиле о томе.
Наиме, америчка Декларација из 1916. формално је признала дански суверенитет над целим Гренландом, а Данска је 1921. службено прогласила да је Гренланд под њеном влашћу.
Таква одлука САД је у то време била донекле контрoверзна, јер посебна Декларација којом је 4. августа 1916. признат суверенитет Данске над Гренландом, није била у складу са Монроовом доктрином из 1832. године којом су се САД противиле сваком покушају европских држава да формирају колоније у обе Америке (северној и јужној).
Међутим, америчко признање је било повезано с такозваном “заменом територија”: Данске Западне Индије, укључујући острва Св. Тома, Св. Иван, Св. Крст и Водено острво, продате су Сједињеним Државама годину дана након доношења Декларације за 25 милиона долара (око 613 милиона данашњих долара). Од тада су постале познате као Америчка Девичанска острва.
Површина од 2,16 милиона квадратних километара
Гренланд је још увек званично данска територија са свега 57 хиљада становника, али и површином од 2,16 милиона квадратних километара. Своју садашњу аутономију стекао 2009. када је Данска усвојила закон којим је увећана независност Гренланда од Копенхагена, а гренландски народ добио статус нације у оквиру међународног права. Поменути закон такође предвиђа да Гренланд може прогласити пуну независност у било ком тренутку.
Када је у питању данско присуство на Гренланду, оно према званичним подацима креће негде од 1721. године када су Данци заузели западну обалу Гренланда, а од краја 19. века они су све више истраживали и северне и источне делове острва, покушавајући да га у потпуности колонизују што им је у међувремену и пошло за руком.
Ако се зна да је председник САД укинуо забрану бушења и рударења на Аљасци, јасно је каква судбина чека Гренланд ако Трамп оствари претњу
Е сад, оно што су са Американцима трампили за признање суверенитета над Гренландом, Данци су стекли на различите начине, али заправо врло слично као што су и друге европске државе у то време стварале колоније широм света па и на Карибима. Наиме, по узору на Британију, Француску и Холандију, и Скандинавци су имали своје „Источно Индијске” и „Западно Индијске” компаније. Тако је Данска Западно-Индијска Гвинејска Компанија заузела ненасељено острво Св. Тома 1672. Затим је заузела британско острво Св. Иван 1683, те је купила француско острво Св. Крст 1733. Њима је управља неколико стотина година након чега их је продала американцима у замену за признање данског суверенитета над Гренландом.
Гренланђани: Ни Данска ни САД
Лидери пет највећих политичких партија Гренланда објавили су јуче заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од САД да одустану од било какве контроле над тим острвом. Лидери пет партија поручили су да одлуке о будућности Гренланда треба да доносе Гренланђани, односно Инуити, уз поштовање међународног права и закона о самоуправи, преноси јавни сервис Гренланда КНР. „Ни једна друга држава нема право да одлучује уместо нас - наводи се у саопштењу у којем се позивају на аутономију Гренланда и право његових грађана да сами обликују своју политичку будућност”.
Последњих дана сведочимо да прича о Гренланду у јавности успева на моменте да засени и теме попут ратова у Украјини и појасу Газе па чак и најновије жариште - Венецуелу. Америчке аспирације ка преузимању Гренланда најотвореније је потврдио председник Доналд Трамп у интервјуу за „Њујорк тајмс” рекавши да је америчко власништво над Гренландом неопходно због утицаја Кине и Русије, одбијајући да искључи употребу војне силе приликом преузимања. Рекао је да САД „треба да поседују ту територију” како би спречиле Русију или Кину да је окупирају, додајући да постојећи војни споразуми нису довољни и да је „потпуно власништво неопходно да би се гарантовала одбрана острва”.
За САД, Гренланд би могао бити једна од најважнијих стратешких, али пре свега економских тачака у будућности, јер је реч о позицији у којој се преплићу сировине, енергетика, нове трговачке руте и војна логистика. Процене, наиме, говоре да Гренланд поседује међу највећим неискоришћеним резервама критичних минерала на свету. Реч је о ретким земљама попут неодимијума, диспрозијума и тербија, кључних за производњу електричних возила, ветротурбина, чипова и војне технологије. Ту су и значајне резерве урана, цинка, гвожђа, злата и потенцијално нафте и гаса на ободима континенталног појаса.
Економска вредност тих ресурса процењује се на стотине милијарди долара у дугом року, али оно што Гренланд чини посебно важним јесте чињеница да би могао постати алтернатива Кини, која данас контролише више од 60 одсто светске прераде ретких метала.
Милијардери већ улажу у острво
Само неколико месеци након што је амерички председник Доналд Трамп први пут изразио интересовање да САД евентуално преузму контролу над Гренландом, неки од најбогатијих људи на свету - укључујући, Роналда Лаудера али и Џефа Безоса, Била Гејтса и Мајкла Блумберга, почели су да стратешки улажу у ово острво богато минералима, преноси Форбс. Амерички милијардер Роналд Лаудер покренуо је низ инвестиција на Гренланду. Овај 81-годишњи наследник козметичког царства, близак сарадник Доналда Трампа и његов колега са студија на пословној школи Вортон, заслужан је за Трампову идеју да преузме Гренланд још током његовог првог мандата, потврдио је за Форбс бивши саветник Беле куће за националну безбедност Џон Болтон. Болтон, Трампов бивши саветник, а сада истакнути политички непријатељ, рекао је за Форбс да је Трамп први пут разговарао о куповини Гренланда крајем 2018, рекавши да је „један истакнути бизнисмен кога је познавао предложио да САД купе Гренланд”, а касније је идентификовао бизнисмена као Лаудера. Џеф Безос, Бил Гејтс и Мајкл Блумберг су такође од 2019. инвестирали у компанију КоБолд Металс, рударски стартап који користи вештачку интелигенцију за проналазак кључних минерала на Гренланду. У ову компанију је током 2022. инвестирао и Сем Алтман, генерални директор компаније ОпенАИ. Суоснивач компанија PayPal и Panatir Technologies Питер Тил финансирао је почетком 2021. стартап Праксис, који има за циљ да изгради технолошки напредни „град слободе” на острву.
Наравно, не треба занемарити ни друге аспекте важности Гренланда попут чињенице да драматично топљење леда може узроковати и померање глобалног морског саобраћаја јер Северни морски путеви могу скратити пут између Европе и Азије за 30–40 одсто у односу на Суецки канал. Гренланд се у том сценарију претвара у логистички чвор, место за луке, сервисне базе, складишта горива и осигурање пловидбе. Сви ови подаци јасно осветљавају прави амерички интерес за преузимањем Гренланда где образложења Трампа па и Стејт департмента да ће га у супротном преузети Кинези и Руси делују прилично неуверљиво.
Уосталом, ако се зна да је Трампова администрација промптно по његовом поновном уласку у Белу кућу укинула забрану бушења и рударења у америчкој савезној држави Аљасци, упркос чињеници да се ради о националном парку, не треба бити пророк да би се предвидело каква судбина чека Грендланд уколико се острва Доналд дочепа. „ Следимо смернице председника Трампа да ослободимо енергетски потенцијал Аљаске”, било је образложење Министарства унутрашњих послова САД. Дакле, следећи корак након што би Гренланд постао 51. америчка држава било би „ослобађање његовог потенцијала”...
