HRANLJIVA I KORISNA NAMIRNICA Bundevu treba češće da uvrstite u jelovnik
Pored finog ukusa, bundeva je hranljiva i povezana je sa mnogim zdravstvenim prednostima.
Porcija kuvane ili pečene bundeve (245 grama) sadrži 49 kalorija, 0,2 grama masti, dva grama proteina, 12 grama ugljenih hidrata, tri grama vlakana, 78 odsto dnevnih potreba za vitaminom A, 13 odsto vitamina C i vitamina E, 12 odsto potreba za kalijumom, 25 procenata dnevnih potreba za bakrom i osam posto potreba za gvožđem.
Bundeva sadrži i male količine magnezijuma, fosfora, cinka, folata i vitamina B grupe. Relativno je niskokalorična, jer je 94 odsto bundeve voda.Takođe je veoma bogata beta-karotenom, karotenoidom koji naše telo pretvara u vitamin A, piše RTS.
I seme bundeve je jestivo, hranljivo i povezano je sa brojnim zdravstvenim prednostima.
Slobodni radikali su molekuli koji nastaju metaboličkim procesom u svakom organizmu, i iako su veoma nestabilni, imaju korisne uloge, kao što je uništavanje štetnih bakterija. Međutim, prekomerni slobodni radikali u telu stvaraju stanje koje se naziva oksidativni stres i koje je povezano sa hroničnim bolestima, uključujući srčana oboljenja i rak.
Bundeve sadrže antioksidante, kao što su alfa-i beta-karoten, lutein i zeaksantin. Oni mogu neutralisati slobodne radikale, sprečavajući ih da oštete ćelije. Istraživanja sugerišu da ovi antioksidanti štite kožu od oštećenja od sunca i smanjuju rizik od raka, očnih bolesti i drugih stanja.
Bundeva je puna hranljivih materija koje mogu ojačati vaš imuni sistem. Bogata je beta-karotenom, koji telo pretvara u vitamin A. Studije pokazuju da vitamin A jača imuni sistem i pomaže u borbi protiv infekcija. Nasuprot tome, ljudi sa nedostatkom vitamina A mogu imati slabiji imuni sistem.
Bundeva je takođe bogata vitaminom C, za koji istraživanja pokazuju da utiče na proizvodnju belih krvnih zrnaca, pomaže imunim ćelijama da efikasnije rade i ubrzava zarastanje rana.
Pored dva pomenuta vitamina, bundeva je takođe dobar izvor vitamina E, gvožđa i folata – a sve to može pomoći imunom sistemu.
Uobičajeno je da se oštrina vida smanjuje sa godinama, ali konzumiranje pravih hranljivih materija može smanjiti rizik od gubitka vida. Bundeva je bogata supstancama koje su povezane sa dobrim vidom iako naše telo stari. Na primer, beta-karoten obezbeđuje telu neophodan vitamin A, a istraživanja pokazuju da je nedostatak vitamina A čest uzrok slepila.
Lutein i zeaksantin, dva jedinjenja iz bundeve, povezana su i sa manjim rizikom od makularne degeneracije povezane sa starenjem i katarakte, dok vitamini C i E deluju kao antioksidansi i mogu sprečiti slobodne radikale da oštete ćelije oka.
Bogata vitaminom C
U bundevi se nalaze i kalijum, vitamin C i vlakna, a odlična je i za kožu. Bogata je vitaminom C, koji je neophodan za zdravu kožu. Vašem telu je potreban ovaj vitamin da bi proizvodilo kolagen, protein koji održava vašu kožu jakom i zdravom.
I lutein, zeaksantin, vitamin E i drugi antioksidanti koji se nalaze u bundevi, takođe deluju kao zaštita protiv UV zraka.
Bundeva ima neverovatno malo kalorija uprkos tome što je puna hranljivih materija, odnosno ima manje od 50 kalorija po porciji (245 grama). Bundeva pomaže u mršavljenju jer je možete konzumirati više nego druge izvore ugljenih hidrata — poput pirinča i krompira — ali i dalje unositi manje kalorija. Bundeva je takođe dobar izvor vlakana, što može pomoći u suzbijanju apetita.
Rak je ozbiljna bolest u kojoj ćelije rastu abnormalno. Ćelije raka proizvode slobodne radikale koji im pomažu da se brzo razmnožavaju. Bundeva je bogata karotenoidima, jedinjenjima koja mogu funkcionisati kao antioksidanti. To im omogućava da neutrališu slobodne radikale, što može zaštititi od određenih vrsta raka.
Analiza 15 studija pokazala je da su viši nivoi ukupnih karotenoida, alfa-karotena, beta-karotena i luteina povezani sa manjim rizikom od raka dojke.
Slično tome, mnoge druge studije na ljudima su otkrile da osobe sa većim unosom karotenoida imaju manji rizik od drugih vrsta raka. Međutim, naučnici nisu sigurni da li su sami karotenoidi ili drugi faktori, poput životnih navika onih koji konzumiraju ishranu bogatu karotenoidima, odgovorni za ove smanjene rizike.