NEMATE RADNO ISKUSTVO? Ovi saveti će vam pomoći da ipak uspešno nađete posao
Pronalazak prvog posla predstavlja veliki izazov, posebno za mlade koji još nemaju radno iskustvo.
Svaki početak je težak, a posebno za mlade ljude koji još nisu našli posao.
Taj problem imala je i jedna studentkinja, korisnica Redita, koja je zatražila savet na ovoj društvenoj mreži.
– Imam CV dug celu stranu ispunjen volontiranjima, kursevima i razmenama. Znam engleski bolje nego srpski i umem da funkcionišem na računaru. Imam 21 godinu, student sam arhitekture i skoro godinu dana tražim posao. Prijavila sam se na više od 50 poslova, konkurisala sam i za one za koje sam kvalifikovana i za one za koje nisam, ali niko mi se ne javlja, a oglase samo recikliraju. Ne znam više šta da radim, plata mi više nije ni bitna. Ako bi poslodavac bio voljan da me obuči, radila bih i kao zavarivač. Probala sam svuda. Svi moji prijatelji koji su studenti uglavnom su nezaposleni i u istoj situaciji. Jedini koji rade su oni koji su došli sa strane i već imaju iskustvo, kao i oni koji su odustali od studija. Iskreno, čak bih i volontirala duže ili radila za simboličan honorar, samo da radim nešto. Plaši me da napunim 25 godina, a da nemam ni dan radnog iskustva. Ali jednostavno ne mogu ništa da nađem – požalila se studentkinja.
Jedan od saveta koji je dobila jeste da marketi, pekare i restorani brze hrane gotovo uvek traže radnike, te da je u tim oblastima veća šansa da se brže dođe do posla.
Jedna komentatorka je navela da je posao pronašla preko oglasa, ali da je nakon nekoliko godina postala tehnološki višak.
– Ponovo sam tražila posao preko oglasa i trajalo je tri meseca. Pozicije za koje sam konkurisala imale su po tri do četiri kruga intervjua, ali sam na kraju našla ono što mi odgovara – napisala je ona.
Jedan od učesnika diskusije dao je i savete u vezi sa pisanjem biografije. Prema njegovom mišljenju, CV ne treba da bude predugačak, a najvažnije iskustvo treba da bude jasno i sažeto već na prvoj strani. Takođe, smatra da ne treba naglašavati volontiranje, jer kod nekih poslodavaca to može ostaviti utisak da je kandidat spreman da radi bez nadoknade.
U nizu predloga, nekoliko ljudi je predložilo i rad u kol-centru u nekoj inostranoj firmi, uz napomenu da je reč o solidno plaćenom, ali često napornom poslu. Jedan od učesnika primetio je i da poslodavci često izbegavaju studente, jer smatraju da se ne isplati ulagati u njihovu obuku ako će po završetku fakulteta napustiti firmu.
Jedna učesnica diskusije istakla je da slanje biografije često nije dovoljno i da je ponekad bolje lično otići na željeno radno mesto. Ona je tako našla posao, ponudivši da volontira prva tri dana kako bi poslodavac mogao da proceni njen rad. Nakon toga, dobila je zaposlenje.
Mnogi učesnici su se složili da je, kada se sve sabere, uvek veća šansa za zaposlenje ukoliko postoji preporuka, odnosno ako kandidat poznaje nekoga ko može da se založi za njega prilikom zapošljavanja.
