НЕМАТЕ РАДНО ИСКУСТВО? Ови савети ће вам помоћи да ипак успешно нађете посао
Проналазак првог посла представља велики изазов, посебно за младе који још немају радно искуство.
Сваки почетак је тежак, а посебно за младе људе који још нису нашли посао.
Тај проблем имала је и једна студенткиња, корисница Редита, која је затражила савет на овој друштвеној мрежи.
– Имам ЦВ дуг целу страну испуњен волонтирањима, курсевима и разменама. Знам енглески боље него српски и умем да функционишем на рачунару. Имам 21 годину, студент сам архитектуре и скоро годину дана тражим посао. Пријавила сам се на више од 50 послова, конкурисала сам и за оне за које сам квалификована и за оне за које нисам, али нико ми се не јавља, а огласе само рециклирају. Не знам више шта да радим, плата ми више није ни битна. Ако би послодавац био вољан да ме обучи, радила бих и као заваривач. Пробала сам свуда. Сви моји пријатељи који су студенти углавном су незапослени и у истој ситуацији. Једини који раде су они који су дошли са стране и већ имају искуство, као и они који су одустали од студија. Искрено, чак бих и волонтирала дуже или радила за симболичан хонорар, само да радим нешто. Плаши ме да напуним 25 година, а да немам ни дан радног искуства. Али једноставно не могу ништа да нађем – пожалила се студенткиња.
Један од савета који је добила јесте да маркети, пекаре и ресторани брзе хране готово увек траже раднике, те да је у тим областима већа шанса да се брже дође до посла.
Једна коментаторка је навела да је посао пронашла преко огласа, али да је након неколико година постала технолошки вишак.
– Поново сам тражила посао преко огласа и трајало је три месеца. Позиције за које сам конкурисала имале су по три до четири круга интервјуа, али сам на крају нашла оно што ми одговара – написала је она.
Један од учесника дискусије дао је и савете у вези са писањем биографије. Према његовом мишљењу, ЦВ не треба да буде предугачак, а најважније искуство треба да буде јасно и сажето већ на првој страни. Такође, сматра да не треба наглашавати волонтирање, јер код неких послодаваца то може оставити утисак да је кандидат спреман да ради без надокнаде.
У низу предлога, неколико људи је предложило и рад у кол-центру у некој иностраној фирми, уз напомену да је реч о солидно плаћеном, али често напорном послу. Један од учесника приметио је и да послодавци често избегавају студенте, јер сматрају да се не исплати улагати у њихову обуку ако ће по завршетку факултета напустити фирму.
Једна учесница дискусије истакла је да слање биографије често није довољно и да је понекад боље лично отићи на жељено радно место. Она је тако нашла посао, понудивши да волонтира прва три дана како би послодавац могао да процени њен рад. Након тога, добила је запослење.
Многи учесници су се сложили да је, када се све сабере, увек већа шанса за запослење уколико постоји препорука, односно ако кандидат познаје некога ко може да се заложи за њега приликом запошљавања.
