RUKOMETAŠI SRBIJE PALI PROTIV ŠPANIJE NA OTVARANJU EP, ALI NADA OSTAJE: Skupa lekcija „orlova”

Evropsko rukometno prvenstvo u danskom Herningu počelo je za Srbiju najtežim mogućim izazovom, duelom sa Španijom, jednim od najstabilnijih i najtrofejnijih evropskih sastava. Poraz na otvaranju šampionata u dvorani „Jyske Bank Boxen“ nije iznenađenje sam po sebi, ali način na koji je do njega došlo ostavlja dovoljno materijala za analizu, ali i za oprezni optimizam pred nastavak takmičenja u „grupi smrti“, gde su rivali još Nemačka i sve ozbiljnija Austrija.

Raul Gonzales, španski stručnjak na klupi Srbije, odlučio se za proverenu okosnicu: Milosavljev i Cupara na golu, braća Ilić na levom krilu, Vorkapić desno, Marsenić i Pešmalbek na pivotu, uz Lazara Kukića kao centralnu figuru napada. Na papiru, stabilna postavka. Na terenu, mnogo prostora za napredak.

Srbija je ušla u meč mekše nego što se očekivalo. U prvih 15 minuta golmani su imali samo dve odbrane, a odbrana kao celina delovala je statično, bez agresije i bez pravog kontakta. Španci su lako stvarali višak, lopta im je išla brže nego u prethodnim međusobnim duelima, a srpski defanzivni blok nije uspevao da isprati ritam. Dueli „1 na 1“ bili su izgubljeni gotovo redom, što je posebno zabrinjavajuće jer se veliki deo našeg napadačkog koncepta zasnivao se upravo na individualnim prodorima.

U napadu je Srbija imala nekoliko dobrih momenata, ali previše oscilacija. Lopta se često zaustavljala, nije bilo dovoljno kretanja bez lopte, niti korišćenja prostora koji je španska duboka odbrana ostavljala. Rešenja sa dva pivota, utrčavanja krila ili bekova – gotovo da nismo videli, iako je situacija to nudila.

Promašena dva penala Ilića u ranoj fazi meča dodatno su unela nervozu. Đukić je potom preuzeo odgovornost i bio siguran sa linije sedam metara, ali to nije bilo dovoljno da se uhvati priključak. Španci su u nekoliko navrata odlazili na 5, a Srbija je uglavnom igrala „gol za gol“, bez pravog naleta kojim bi preokrenula ritam.

Najveći problem ostaje odbrana. Ne samo da nije bilo čvrstine, već su i isključenja dolazila iz situacija koje nisu plod agresivne, organizovane defanzive, već tehničkih grešaka: Đukić zbog igranja lopte, Marsenić zbog protrčavanja, Pešmalbek bez pravog kontakta. To su pokloni koje rivali ovog nivoa ne praštaju.

U nastavku je Milosavljev imao nekoliko dobrih intervencija, ali Srbija nije uspela da podigne odbranu na nivo koji bi omogućio ozbiljniji povratak. Španski golmani takođe nisu briljirali, ali ni to nije iskorišćeno. Razlika se uglavnom kretala između tri i četiri gola, stigli su orlovi u finišu u dva navrata na dva gola zaostatka, što je bilo maksimum dometa u ovom meču..

Poraz od Španije nije presudan. Ono što jeste važno je to da Srbija mora da pokaže potpuno drugačiji nivo energije i agresije u duelima sa Nemačkom i Austrijom. Ova ekipa ima kvalitet, ima selektora koji zna kako se igraju velika takmičenja, ali mora da pokaže više odlučnosti, naročito u odbrani.

Dan pauze dolazi u pravom trenutku. U subotu od 20.30 časova sledi duel sa Nemačkom – meč koji će u velikoj meri odrediti sudbinu Srbije na ovom prvenstvu.