DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA SRBIJE U KAMPANJI Tajna Slavujevog luga

Naime, članovi Društva su tokom svojih terenskih istraživanja otkrili ovo prirodno bogatsvo, nazvavši ga Slavujev lug, i u želji da po svaku cenu trajno sačuvaju ovo dragoceno stanište bogato biološkom raznovrsnošću, otkupili su je pozajmljenim sredstvima. Ideja je bila jednostavna ali snažna: otkupiti šumu kako bi trajno bila zaštićena i pretvorena u prirodni rezervat za ptice, biljke i druge vrste, zato su želeli da daju priliku svima koji ih znaju i prate njihov rad da učestvuju u ovom izazovnom poduhvatu. 

Procena je da je samonikla šuma stara najmanje 30  godina, a sastoji se od bagrema, hrasta... 

Kako je za „Dnevnik” pojasnila menadžerka za prikupljanje sredstava u DZPPS Tijana Čeliković, 25. Decembra pokrenuta je kampanja „Budi drug, podrži Slavujev lug”, koja je zaživela putem društvenih mreža, bez oslanjanja na medijske kanale. 

– U samo 25 dana, uprkos praznicima, kampanja je prerasla sva očekivanja. Prikupljeno je više od 1.172.000 dinara, što je iznad planiranog iznosa od 1.055.000 dinara, koji pokriva kupovinu šume i neophodne administrativne i pravne troškove prenosa vlasništva. U kampanji je učestvovalo više od 370 donatora, među kojima su najvećim delom bili pojedinci, ali i nekoliko kompanija koje su prepoznale značaj ovog projekta. Volimo da istaknemo činjenicu da za nas nema malih donacija, svaka uplata je veliki korak ka ostvarenju zacrtanog cilja, a ovim poduhvatom dokazali smo da to nije samo otrcana fraza. Ljudi su se zaista pokrenuli jer su osetili da zajedno radimo nešto važno. To je ulaganje u budućnost i u naš zajednički dom –  kaže Čeliković. 

Procena istražitelja na terenu je da je samonikla šuma stara najmanje 30 godina, a sastoji se od bagrema, hrasta, koprivića i drugih vrsta drveća. Ime su joj nadenuli po slavujima čiji se cvrkut najzvučnije čuje među granama ovog čuda prirode. Pored ove strogo zaštićene vrste, svoj dom su tu snile i vuga, grlica, vijoglava, žune, grmuše i brojne druge vrste, a područje obiluje i drugim divljim vrstama. Samo nekoliko kilometara od šume, nalazi se i gnezdo krtično ugroženog orla krstaša, što dodatno potvrđuje važnost očuvanja ovog područja.

– U saradnji sa stručnjacima šumarske prakse i volonterima, planirano je uklanjanje invazivnih biljnih vrsta i sadnja autohtonih poput topole, jasena, hrasta lužnjaka, kao i vraćanje dela parcele u stanje livade. Planirano je postavljanje kutija za gnežđenje, monitoring i postavljanje kamera, kao i povremena okupljanja zajednice u meri u kojoj to ne ugrožava život šume. Organizacija planira da uključi građane i lokalnu zajednicu u dalje aktivnosti, kroz volonterske akcije, sadnju drveća, ali i kroz edukaciju o odgovornoj poljoprivredi i smanjenju upotrebe pesticida – priča naša sagovornica, dodavši da je Slavujev lug samo početak. 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ima ambiciozan cilj – stvaranje mreže malih rezervata prirode širom Srbije i formiranje Fonda za otkup šumskog zemljišta. 

– Zato je kampanja i dalje aktivna, i dobrodošao je svako ko želi da bude deo ove price. Skupili smo sredstva za ova dva hektara, a onaj „višak” i sve ostale donacije koje budu pristizale biće iskorišćene u kupovine nekih drugih površina, stvaranja ekoloških koridora, pošumljavanja i slično. Na našem sajtu pticesrbije.rs i putem društvenih mreža sve je vidljivo i transparentno, te tu ljudi mogu naći sve neophodne informacije, pa i kako da uplate donacije – poručuje Tijana.

Tačna lokacija šume još uvek se drži u tajnosti, kako bi se izbeglo ugrožavanje staništa, ali će svi ljubitelji prirode uskoro imati priliku da je upoznaju i posete, obećava nam na kraju kroz osmeh. I to već u aprilu, kada budu organizovali „Noć slavuja”.

– Prvi put se upuštamo u ovakvu avanturu, ali verujemo da, osluškujući šumu, zajedničkim snagama možemo da odnegujemo parče zemlje koje će biti dobar primer suživota ljudi i prirode. Vojvodina danas ima svega oko sedam odsto pošumljenosti, što je čini najmanje pošumljenom regijom u Evropi, zato želimo da očuvamo i unapredimo stanje Slavujevog luga, koji će ujedno poslužiti i kao prvi primer i dokaz da je očuvana priroda neophodna za biološku raznovrsnost i zdrav život – ističe Tijana Čeliković. 

Slavujev lug je dokaz da empatija, zajedništvo i ljubav prema prirodi mogu promeniti stvarnost. Ono što je počelo kao mala ideja – da se spase jedna šuma – postalo je pokret koji pokazuje da ljudi u Srbiji žele da čuvaju prirodu za buduća pokolenja. 

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.