ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ И ПРОУЧАВАЊЕ ПТИЦА СРБИЈЕ У КАМПАЊИ Тајна Славујевог луга

Наиме, чланови Друштва су током својих теренских истраживања открили ово природно богатсво, назвавши га Славујев луг, и у жељи да по сваку цену трајно сачувају ово драгоцено станиште богато биолошком разноврсношћу, откупили су је позајмљеним средствима. Идеја је била једноставна али снажна: откупити шуму како би трајно била заштићена и претворена у природни резерват за птице, биљке и друге врсте, зато су желели да дају прилику свима који их знају и прате њихов рад да учествују у овом изазовном подухвату. 

Процена је да је самоникла шума стара најмање 30  година, а састоји се од багрема, храста... 

Како је за „Дневник” појаснила менаџерка за прикупљање средстава у ДЗППС Тијана Челиковић, 25. Децембра покренута је кампања „Буди друг, подржи Славујев луг”, која је заживела путем друштвених мрежа, без ослањања на медијске канале. 

– У само 25 дана, упркос празницима, кампања је прерасла сва очекивања. Прикупљено је више од 1.172.000 динара, што је изнад планираног износа од 1.055.000 динара, који покрива куповину шуме и неопходне административне и правне трошкове преноса власништва. У кампањи је учествовало више од 370 донатора, међу којима су највећим делом били појединци, али и неколико компанија које су препознале значај овог пројекта. Волимо да истакнемо чињеницу да за нас нема малих донација, свака уплата је велики корак ка остварењу зацртаног циља, а овим подухватом доказали смо да то није само отрцана фраза. Људи су се заиста покренули јер су осетили да заједно радимо нешто важно. То је улагање у будућност и у наш заједнички дом –  каже Челиковић. 

Процена истражитеља на терену је да је самоникла шума стара најмање 30 година, а састоји се од багрема, храста, копривића и других врста дрвећа. Име су јој наденули по славујима чији се цвркут најзвучније чује међу гранама овог чуда природе. Поред ове строго заштићене врсте, свој дом су ту сниле и вуга, грлица, вијоглава, жуне, грмуше и бројне друге врсте, а подручје обилује и другим дивљим врстама. Само неколико километара од шуме, налази се и гнездо кртично угроженог орла крсташа, што додатно потврђује важност очувања овог подручја.

– У сарадњи са стручњацима шумарске праксе и волонтерима, планирано је уклањање инвазивних биљних врста и садња аутохтоних попут тополе, јасена, храста лужњака, као и враћање дела парцеле у стање ливаде. Планирано је постављање кутија за гнежђење, мониторинг и постављање камера, као и повремена окупљања заједнице у мери у којој то не угрожава живот шуме. Организација планира да укључи грађане и локалну заједницу у даље активности, кроз волонтерске акције, садњу дрвећа, али и кроз едукацију о одговорној пољопривреди и смањењу употребе пестицида – прича наша саговорница, додавши да је Славујев луг само почетак. 

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има амбициозан циљ – стварање мреже малих резервата природе широм Србије и формирање Фонда за откуп шумског земљишта. 

– Зато је кампања и даље активна, и добродошао је свако ко жели да буде део ове прице. Скупили смо средства за ова два хектара, а онај „вишак” и све остале донације које буду пристизале биће искоришћене у куповине неких других површина, стварања еколошких коридора, пошумљавања и слично. На нашем сајту птицесрбије.рс и путем друштвених мрежа све је видљиво и транспарентно, те ту људи могу наћи све неопходне информације, па и како да уплате донације – поручује Тијана.

Тачна локација шуме још увек се држи у тајности, како би се избегло угрожавање станишта, али ће сви љубитељи природе ускоро имати прилику да је упознају и посете, обећава нам на крају кроз осмех. И то већ у априлу, када буду организовали „Ноћ славуја”.

– Први пут се упуштамо у овакву авантуру, али верујемо да, ослушкујући шуму, заједничким снагама можемо да однегујемо парче земље које ће бити добар пример суживота људи и природе. Војводина данас има свега око седам одсто пошумљености, што је чини најмање пошумљеном регијом у Европи, зато желимо да очувамо и унапредимо стање Славујевог луга, који ће уједно послужити и као први пример и доказ да је очувана природа неопходна за биолошку разноврсност и здрав живот – истиче Тијана Челиковић. 

Славујев луг је доказ да емпатија, заједништво и љубав према природи могу променити стварност. Оно што је почело као мала идеја – да се спасе једна шума – постало је покрет који показује да људи у Србији желе да чувају природу за будућа поколења. 

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.