RUSKI NAUČNICI IZVELI ČAROLIJU! Mozak robotskoj ruci kaže šta da radi!
Revolucionarna tehnologija omogućava upravljanje robotskom rukom samo pomoću moždanih signala korisnika, a njena primena mogla bi značajno da olakša život osobama sa invaliditetom.
Ruski naučnici su istakli i da je personalizaciija bio jedan od najvažnijih faktora tokom progamiranja, što novi sistem značajno razlikuje od dosadašnjih rešenja u toj oblasti.
Novi sistem prepoznaje reakcije mozga korisnika i pretvara ih u komande za upravljanje robotskom rukom. Reč je o tehnologiji poznatoj kao interfejs mozak-računar (BCI), koja omogućava direktnu razmenu informacija između ljudskog mozga i elektronskih uređaja, bez fizičke interakcije.
BCI sistemi prevode moždane signale u komande za upravljanje računarima, protezama i drugim uređajima, čime ljudima sa motoričkim oštećenjima omogućavaju komunikaciju, kuckanje ili pozivanje pomoći. Zbog toga se ova tehnologija smatra jednim od ključnih pravaca razvoja u medicini i neurorehabilitaciji.
Sistem objedinjuje sve neophodne korake: Snimanje moždanih signala pomoću specijalne garniture, analizu reakcije mozga na različite frekvencije, kreiranje individualnog "ličnog profila" korisnika, podešavanje fotostimulatora na optimalne frekvencije, kao i prepoznavanje komandi u realnom vremenu i njihovo slanje uređajima koje korisnik kontroliše.
Ključna ideja projekta je personalizacija - sistem je osmišljen tako da se prilagođava neurofiziološkim karakteristikama svakog pojedinca, što značajno povećava njegovu efikasnost i pouzdanost.
Tehnologija se zasniva na takozvanim stacionarnim vizuelno evokovanim potencijalima (SSVEP). To su specifični ritmovi moždane aktivnosti koji se javljaju kada osoba gleda u trepereći izvor svetlosti, a čitanjem tih signala, sistem ih pretvara u konkretne komande.
Za razliku od tradicionalnih BCI rešenja, koja koriste isti skup frekvencija za sve korisnike, ovaj sistem uvažava činjenicu da svaki mozak različito reaguje na vizuelne stimuluse. Zato je personalizacija, ističu istraživači sa Novosibirskog državnog tehničkog univerziteta (NSTU), neophodna za precizan i stabilan rad.
"Reakcije svake osobe su jedinstvene. Cilj rada bio je da razvijemo metod koji će to uzeti u obzir. Za svakog korisnika bira se skup frekvencija na koje njegov mozak najjače i najstabilnije reaguje, što značajno povećava brzinu i preciznost upravljanja", objasnio je Aleksej Kozin, viši predavač na Katedri za sisteme za prikupljanje i obradu podataka.
