РУСКИ НАУЧНИЦИ ИЗВЕЛИ ЧАРОЛИЈУ! Мозак роботској руци каже шта да ради!
Револуционарна технологија омогућава управљање роботском руком само помоћу можданих сигнала корисника, а њена примена могла би значајно да олакша живот особама са инвалидитетом.
Руски научници су истакли и да је персонализациија био један од најважнијих фактора током прогамирања, што нови систем значајно разликује од досадашњих решења у тој области.
Нови систем препознаје реакције мозга корисника и претвара их у команде за управљање роботском руком. Реч је о технологији познатој као интерфејс мозак-рачунар (BCI), која омогућава директну размену информација између људског мозга и електронских уређаја, без физичке интеракције.
BCI системи преводе мождане сигнале у команде за управљање рачунарима, протезама и другим уређајима, чиме људима са моторичким оштећењима омогућавају комуникацију, куцкање или позивање помоћи. Због тога се ова технологија сматра једним од кључних праваца развоја у медицини и неурорехабилитацији.
Систем обједињује све неопходне кораке: Снимање можданих сигнала помоћу специјалне гарнитуре, анализу реакције мозга на различите фреквенције, креирање индивидуалног "личног профила" корисника, подешавање фотостимулатора на оптималне фреквенције, као и препознавање команди у реалном времену и њихово слање уређајима које корисник контролише.
Кључна идеја пројекта је персонализација - систем је осмишљен тако да се прилагођава неурофизиолошким карактеристикама сваког појединца, што значајно повећава његову ефикасност и поузданост.
Технологија се заснива на такозваним стационарним визуелно евокованим потенцијалима (SSVEP). То су специфични ритмови мождане активности који се јављају када особа гледа у треперећи извор светлости, а читањем тих сигнала, систем их претвара у конкретне команде.
За разлику од традиционалних BCI решења, која користе исти скуп фреквенција за све кориснике, овај систем уважава чињеницу да сваки мозак различито реагује на визуелне стимулусе. Зато је персонализација, истичу истраживачи са Новосибирског државног техничког универзитета (НСТУ), неопходна за прецизан и стабилан рад.
"Реакције сваке особе су јединствене. Циљ рада био је да развијемо метод који ће то узети у обзир. За сваког корисника бира се скуп фреквенција на које његов мозак најјаче и најстабилније реагује, што значајно повећава брзину и прецизност управљања", објаснио је Алексеј Козин, виши предавач на Катедри за системе за прикупљање и обраду података.
