OVO SU NEDOSTACI KOD DECE KOJA SU NA VEGANSKOJ ISHRANI Stručnjaci je ne preporučuju, može doći do deficita važnih nutritivnih vrednosti

Biti vegan u Srbiji je izazov, ali biti roditelj koji odgaja dete na biljnoj ishrani u zemlji roštilja i sarme, to je već sasvim jedna druga dimenzija. Kod nas i dalje vlada uvreženo mišljenje da je obrok bez mesa prazan, a strah od neuhranjenosti je veliki.

O ovoj temi za Kurir televiziju govorila je profesor fizičke hemije i stručnjak za ishranu, profesor doktor Svetlana Stanišić.

- Unos većih količina biljnih namirnica jeste dobro za srce i krvne sudove. Vlakna su nam potrebna kao i antioksidansi koji dolaze iz tih namirnica. To znači i smanjeni unos životinjskih namirnica, zasićenih masti, ili prerađene, nezdrave hrane - kaže Stanišić.

Ona dalje objašnjava da kada su deca u pitanju, stvari funkcionišu drugačije:

- Kod dece nisu izražene zapaljenske promene, osim u slučaju gojaznog deteta. Kod prosečnog deteta je izraženija potreba za hranljivim materijama kojih ima u različitim namirnicama. Njihov digestivni trakt je manji, želudac se brže napuni, pa su za njih važne biološke namirnice poput mesa, mleka, jaja, mlečni proizvodi i slično. Deca vegani su uskraćeni za unos kalcijuma, vitamina B12, cinka i drugih hranljivih materija. Nedostatak gvožđa je jako čest kod dece, a izbor isključivo veganske hrane dodatno povećava rizik.

Stanišić kaže da roditelji pri odluci da svoje dete hrane veganski moraju uzeti u obzir i učestalost izbirljivosti u hrani kod dece:

- Neke stvari zvuče održivo u teoriji, teorijski možemo da obezbedimo sve hranljive materije detetu putem veganske ishrane. Ipak, u praksi, planiranje ishrane mora da bude jako dobro kako bi veganska ishrana bila kvalitetna. Deca su često izbirljiva, prokelj, spanać, brokoli najčešće odbijaju, ishrana postaje jednolična a onda se smanjuje i količina hraniljivih materija koje moraju da se unesu - kaže Stanišić.