ОВО СУ НЕДОСТАЦИ КОД ДЕЦЕ КОЈА СУ НА ВЕГАНСКОЈ ИСХРАНИ Стручњаци је не препоручују, може доћи до дефицита важних нутритивних вредности

Бити веган у Србији је изазов, али бити родитељ који одгаја дете на биљној исхрани у земљи роштиља и сарме, то је већ сасвим једна друга димензија. Код нас и даље влада уврежено мишљење да је оброк без меса празан, а страх од неухрањености је велики.

О овој теми за Курир телевизију говорила је професор физичке хемије и стручњак за исхрану, професор доктор Светлана Станишић.

- Унос већих количина биљних намирница јесте добро за срце и крвне судове. Влакна су нам потребна као и антиоксиданси који долазе из тих намирница. То значи и смањени унос животињских намирница, засићених масти, или прерађене, нездраве хране - каже Станишић.

Она даље објашњава да када су деца у питању, ствари функционишу другачије:

- Код деце нису изражене запаљенске промене, осим у случају гојазног детета. Код просечног детета је израженија потреба за хранљивим материјама којих има у различитим намирницама. Њихов дигестивни тракт је мањи, желудац се брже напуни, па су за њих важне биолошке намирнице попут меса, млека, јаја, млечни производи и слично. Деца вегани су ускраћени за унос калцијума, витамина Б12, цинка и других хранљивих материја. Недостатак гвожђа је јако чест код деце, а избор искључиво веганске хране додатно повећава ризик.

Станишић каже да родитељи при одлуци да своје дете хране вегански морају узети у обзир и учесталост избирљивости у храни код деце:

- Неке ствари звуче одрживо у теорији, теоријски можемо да обезбедимо све хранљиве материје детету путем веганске исхране. Ипак, у пракси, планирање исхране мора да буде јако добро како би веганска исхрана била квалитетна. Деца су често избирљива, прокељ, спанаћ, броколи најчешће одбијају, исхрана постаје једнолична а онда се смањује и количина храниљивих материја које морају да се унесу - каже Станишић.