ПЕПЕЉУГИНА ОПЕРАЦИЈА СВЕ ПОПУЛАРНИЈА Жене због савршених ципела ризикују здравље
Савршена ципела можда постоји само у бајкама, а покушај да се стопало прилагоди њеном калупу, посебно после 50. године, може имати озбиљне последице по здравље.
Потрага за естетским савршенством довела је до феномена познатог као „Пепељугин комплекс“. Иако овај појам у психологији има другачије значење, у свету естетике и ортопедије користи се за описивање тежње ка сужавању и обликовању стопала како би одговарала одређеним моделима обуће.
Овај тренд посебно погађа жене старије од 50 година, које се понекад одлучују и за хируршке захвате како би могле да носе дизајнерску обућу.
Иако жеља за естетски привлачним стопалима на први поглед делује безазлено, стручњаци упозоравају да такве тежње могу довести до озбиљних здравствених проблема.
Зашто се стопала мењају са годинама?
Супротно увреженом мишљењу, величина стопала не остаје нужно иста током целог живота. Мало је вероватно да ће број обуће који је одговарао у двадесетим годинама бити идеалан и у педесетим.
Женско тело у зрелом добу пролази кроз значајне хормонске промене, пре свега због менопаузе.
Смањење нивоа естрогена доводи до слабљења везивног ткива, због чега лигаменти губе еластичност, а сводови стопала се спуштају. Промене телесне тежине стварају додатни притисак, што може довести до ширења стопала.
Код жена које су рађале, на промене утиче и хормон релаксин, који се ослобађа током трудноће, опушта лигаменте и може довести до повећања стопала за један до два броја.
Све то може бити разлог због којег велики број жена носи неодговарајућу обућу, што временом може довести до болних стања и деформација.
Цена неудобних ципела
Последице дуготрајног ношења преуске обуће много су озбиљније од привремене нелагодности.
Посебно проблематичне могу бити ципеле са високим потпетицама, које доприносе развоју трајних деформација.
Један од најчешћих проблема су чукљеви, односно халукс валгус – болна избочина на корену палца, при чему се палац помера ка осталим прстима. Генетска предиспозиција има улогу, али неодговарајућа обућа може значајно да погорша стање.
Могу се појавити и чекићасти прсти, спуштени сводови и плантарни фасциитис, који изазива бол у пределу пете.
Проблеми са стопалима не морају остати ограничени само на тај део тела. Бол и неправилан ослонац могу се одразити и на остатак локомоторног система, па се могу јавити болови у коленима, куковима и леђима.
Стручњаци упозоравају да овакви проблеми могу значајно нарушити квалитет живота, јер ограничавају кретање и учествовање у свакодневним и друштвеним активностима.
„Пепељугина операција“ као естетски захват
Када бол постане јак или деформације почну да ометају нормално функционисање, неке жене одлучују се за такозвану „Пепељугину операцију“.
Реч је о различитим хируршким процедурама, попут скраћивања прстију, сужавања стопала или уклањања чукљева, чији је циљ да се стопало прилагоди одређеним моделима обуће.
Важно је, међутим, разликовати захвате који се раде из медицинских разлога од оних који имају искључиво естетску сврху.
Операције стопала носе одређене ризике, а они могу бити значајнији у старијој животној доби. Међу могућим компликацијама су инфекције, проблеми са зарастањем, оштећење нерава и развој хроничног бола.
Опоравак може трајати више месеци и подразумевати строго мировање и ношење специјализоване ортопедске обуће. Такође постоји могућност да резултат не испуни естетска очекивања или да се деформација временом поново појави.
Постоје и алтернативе операцији
Пре одлуке о хируршком захвату важно је размотрити и неинвазивне могућности.
Основа превенције и лечења јесте одговарајућа и удобна обућа. Стручњаци препоручују да се ципеле купују у поподневним сатима, када су стопала природно благо отечена.
Приликом пробања треба стајати како би стопала била оптерећена пуном телесном тежином. Такође треба имати у виду да је једно стопало често нешто веће од другог, па обућу треба бирати према већем стопалу.
Између најдужег прста и врха ципеле требало би да остане довољно простора, отприлике ширине палца.
Важно је и напустити уверење да ципеле морају да се „разгазе“. Одговарајућа обућа требало би да буде удобна већ при првом ношењу.
Поред правилног избора обуће, помоћ могу пружити индивидуално израђени ортопедски улошци, циљане вежбе и физикална терапија.
Одлука о операцији је лична, али би требало да буде донета на основу потпуних информација и процене стручњака. Прихватање природних промена тела и давање предности здрављу у односу на нереалне естетске идеале важни су за очување здравља стопала.
Пре доношења коначне одлуке неопходна је консултација са ортопедом, који може да процени индивидуално стање и препоручи најбоље решење – хируршко или конзервативно.