ZBOG „SVADBE” ZAPUSTIO MIŠIĆE (VIDEO) Glumac RENE BITORAJAC igra u filmu koji obara sve rekorde, a za „Dnevnik” otkriva KOLIKO SE UGOJIO ZBOG OVOG OSTVARENJA: „Ni samog sebe ne prepoznajem”
Komedija „Svadba” postala je pravi bioskopski fenomen i već u prvim danima prikazivanja oborila rekorde gledanosti širom regiona.
U središtu ove „balkanske anti-rom-kom” priče o sudaru porodica, predrasuda i interesa nalazi se i hrvatski glumac Rene Bitorajac, jedno od najprepoznatljivijih glumačkih lica regiona. Poznat po ulogama u brojnim projektima koji su oduševili publiku i u Srbiji poput serija „Bitange i princeze”, „Naša mala klinika” i „Područje bez signala”, Bitorajac u filmu tumači oca koji se suočava sa situacijom koja preti da porodično slavlje i spajanje pretvori u međunarodni incident. Za „Dnevnik” govori o komediji bez karikature, improvizaciji na setu i razlozima zbog kojih publika gleda film i po drugi put.
Vaši likvi u filmu uglavnom balansiraju između humora i neke nelagode, da li vam je bilo važnije da nasmejete publiku ili da ubodete istinu o porodici i međuljudskim odnosima?
– Nisam ni primetio to, zapravo. Film je u svojoj srži, kao žanr, komedija i naravno da nam je bio cilj da nasmejemo publiku, ali situacije što su ozbiljnije, što se igraju ozbiljnije, to je veći apsurd i dolazi do komedije. Ne kreveljimo se, nego igramo ozbiljnu situaciju.
Publiku ste navikli i ranije na sjajne interpretacije u humorističnim projektima. Koliko vam je bilo izazovno da zadržate tu dozu kvalitetnog humora, da ne skliznete u neku karikaturu?
– Hvala lepo na ovim lepim rečima. Da, trudim se da ne razočaram publiku, a ni sebe, pre svega. Profesionalac sam. Ono što mi je drago je da sam u filmu ovom dobio priliku napokon da igram u komediji. Dobro balansiram između dramskih i komičnih uloga. U pozorištu sam više u ovim komičnim ulogama, kao i na serijama. A na filmu igram u principu ozbiljne dramske uloge i toliko mi je drago da smo sad napravili pravu komediju. Tu sam na domaćem terenu.
Kako se jedan profesionalac, koji pritom vodi računa o svom izgledu, uhvati u koštac sa fizičkom transformacijom koju mora da napravi na filmu? Da li je tačan podatak da ste morali da se ugojite čak 15 kilograma za ovu ulogu?
– Podatak je utoliko tačan da se nisam ja gojio nego sunđer, koji sam imao na stomaku, bilo je jako naporno (smeh). Šalu na stranu, jesam dobio nekoliko kilograma, ali, u svakom slučaju, to je lepota ovog posla, pogotovo u komediji, kada sebi možete u nekom karakteru dati oduška. Ova uloga mi je baš dala priliku za to da se zajedno sa garderobom i maskom dogovorimo šta ćemo. Pomislili smo da treba da pusitm brkove. I samog sebe ne prepoznajem na filmu (smeh). I što sam stariji, naravno, mogu sebi više toga da priuštim i baš sam srećan zbog toga.
Jesu li, zapravo, sve te rečenice, koje likovi izgovaraju na filmu, mnogo puta u stvarnom životu tokom decenija izgovorene, a sada su samo prevedene na film?
– Pa može biti da je tako, ali ove naše su specifične. To nam je stvarno dolazilo na licu mesta. Sad kad gledamo, dodali bismo još malo, ali, nažalost, nismo bili u situaciji da gledamo film tokom snimanja, pa da odmah intervenišemo.
Sa mnogima iz Srbije sam već snimao
Je l' postoji još neko od vaših kolega iz Srbije sa kim biste voleli da sarađujete u budućnosti?
– Sa Bjelom sam i želeo da igram, iako smo već jednom sarađivali. Ja sam bio jedan od tih koji je trebalo da ga pozovu i pitaju da li hoće ili ne da nam se priključi u ovom filmu. Svakako mi je on bio prva opcija. Sa dosta njih sam već igrao, pa više nemam želja u životu, nažalost (smeh).
Film je već s prvim danima prikazivanja oborio sve rekorde u bioskopima širom regiona. Je l' to stvorilo pritisak pred glumačku i autorsku ekipu?
– Ne mogu da skinem osmeh sa lica zbog toga. Ma ne, ovaj hajp koji se dogodio je fenomenalan. Svako vreme nosi svoje. Najgledaniji film u Hrvatskoj svih vremena, u bioskopima je „Kako je počeo rat na mom otoku”. Ali to je neko vreme kad ste imali samo dva kanala na televiziji. Danas su neka potpuno druga vremena. Ali ovakav hajp, svakako, nismo očekivali. To bi bilo prebahato od nas. Ipak, uživamo, nismo nervozni zbog toga jer smo izazvali interes i bilo bi loše da ga nismo opravdali, da je publika razočarana. Ljudi nam pišu, u komunikaciji smo sa njima. Čujemo da idu po drugi put da gledaju film. Zahvaljuju se što smo oživeli bioskope u malim gradovima. Jako nam je drago zbog toga da smo bili deo ove priče koja je više nego lepa.
Vladimir Bijelić
