ЗБОГ „СВАДБЕ” ЗАПУСТИО МИШИЋЕ (ВИДЕО) Глумац РЕНЕ БИТОРАЈАЦ игра у филму који обара све рекорде, а за „Дневник” открива КОЛИКО СЕ УГОЈИО ЗБОГ ОВОГ ОСТВАРЕЊА: „Ни самог себе не препознајем”
Комедија „Свадба” постала је прави биоскопски феномен и већ у првим данима приказивања оборила рекорде гледаности широм региона.
У средишту ове „балканске анти-ром-ком” приче о судару породица, предрасуда и интереса налази се и хрватски глумац Рене Биторајац, једно од најпрепознатљивијих глумачких лица региона. Познат по улогама у бројним пројектима који су одушевили публику и у Србији попут серија „Битанге и принцезе”, „Наша мала клиника” и „Подручје без сигнала”, Биторајац у филму тумачи оца који се суочава са ситуацијом која прети да породично славље и спајање претвори у међународни инцидент. За „Дневник” говори о комедији без карикатуре, импровизацији на сету и разлозима због којих публика гледа филм и по други пут.
Ваши ликви у филму углавном балансирају између хумора и неке нелагоде, да ли вам је било важније да насмејете публику или да убодете истину о породици и међуљудским односима?
– Нисам ни приметио то, заправо. Филм је у својој сржи, као жанр, комедија и наравно да нам је био циљ да насмејемо публику, али ситуације што су озбиљније, што се играју озбиљније, то је већи апсурд и долази до комедије. Не кревељимо се, него играмо озбиљну ситуацију.
Публику сте навикли и раније на сјајне интерпретације у хумористичним пројектима. Колико вам је било изазовно да задржате ту дозу квалитетног хумора, да не склизнете у неку карикатуру?
– Хвала лепо на овим лепим речима. Да, трудим се да не разочарам публику, а ни себе, пре свега. Професионалац сам. Оно што ми је драго је да сам у филму овом добио прилику напокон да играм у комедији. Добро балансирам између драмских и комичних улога. У позоришту сам више у овим комичним улогама, као и на серијама. А на филму играм у принципу озбиљне драмске улоге и толико ми је драго да смо сад направили праву комедију. Ту сам на домаћем терену.
Како се један професионалац, који притом води рачуна о свом изгледу, ухвати у коштац са физичком трансформацијом коју мора да направи на филму? Да ли је тачан податак да сте морали да се угојите чак 15 килограма за ову улогу?
– Податак је утолико тачан да се нисам ја гојио него сунђер, који сам имао на стомаку, било је јако напорно (смех). Шалу на страну, јесам добио неколико килограма, али, у сваком случају, то је лепота овог посла, поготово у комедији, када себи можете у неком карактеру дати одушка. Ова улога ми је баш дала прилику за то да се заједно са гардеробом и маском договоримо шта ћемо. Помислили смо да треба да пуситм бркове. И самог себе не препознајем на филму (смех). И што сам старији, наравно, могу себи више тога да приуштим и баш сам срећан због тога.
Јесу ли, заправо, све те реченице, које ликови изговарају на филму, много пута у стварном животу током деценија изговорене, а сада су само преведене на филм?
– Па може бити да је тако, али ове наше су специфичне. То нам је стварно долазило на лицу места. Сад кад гледамо, додали бисмо још мало, али, нажалост, нисмо били у ситуацији да гледамо филм током снимања, па да одмах интервенишемо.
Са многима из Србије сам већ снимао
Је л' постоји још неко од ваших колега из Србије са ким бисте волели да сарађујете у будућности?
– Са Бјелом сам и желео да играм, иако смо већ једном сарађивали. Ја сам био један од тих који је требало да га позову и питају да ли хоће или не да нам се прикључи у овом филму. Свакако ми је он био прва опција. Са доста њих сам већ играо, па више немам жеља у животу, нажалост (смех).
Филм је већ с првим данима приказивања оборио све рекорде у биоскопима широм региона. Је л' то створило притисак пред глумачку и ауторску екипу?
– Не могу да скинем осмех са лица због тога. Ма не, овај хајп који се догодио је феноменалан. Свако време носи своје. Најгледанији филм у Хрватској свих времена, у биоскопима је „Како је почео рат на мом отоку”. Али то је неко време кад сте имали само два канала на телевизији. Данас су нека потпуно друга времена. Али овакав хајп, свакако, нисмо очекивали. То би било пребахато од нас. Ипак, уживамо, нисмо нервозни због тога јер смо изазвали интерес и било би лоше да га нисмо оправдали, да је публика разочарана. Људи нам пишу, у комуникацији смо са њима. Чујемо да иду по други пут да гледају филм. Захваљују се што смо оживели биоскопе у малим градовима. Јако нам је драго због тога да смо били део ове приче која је више него лепа.
Владимир Бијелић
