(FOTO) IZMEĐU MAČVE I SREMA Mačvanska Mitrovica postala mesto u koje se dolazi, a ne iz kog se odlazi

– Poseban benefit što smo deo Sremske Mitrovice je taj što imamo mogućnost da apliciramo i na republičke i na pokrajinske fondove, nama je to jako dobro – naglašava Janković, ističući i da imaju odličan geografski položaj. – Uspeli smo da rešimo svu infrastrukturu i to na duži vremenski period, budući da iz Mačve mnogi gravitiraju ka nama. Mačvanska Mitrovica je jedan od jačih privrednih centara iz oblasti mašinske i prehrambene industrije, ali i ostalih oblasti. Ono što se dešava jeste da na specifičan način „usisavamo” žitelje iz cele Mačve, a zbog povećane privredne aktivnosti dolaze kod nas i pre će ovde kupiti stan nego u Sremskoj Mitrovici. Za to postoje tri razloga: emotivna vezanost za Mačvu, niža cena kvadrata, a i činjenica da je naša obala bezbednija od leve, jer smo viši u odnosu na sremsku.

Sve navedeno uslovljava generalni napredak ove varošice, premda ne treba ni smetnuti s uma da Sremska Mitrovica i nema kud drugo da se širi sem na mačvansku stranu. Jedna od opcija je prostor od 4,2 hektara na mestu starog brodogradilišta za šta je izrađen plan detaljne regulacije kako bi se napravio stambeno-poslovni kompleks sa saobraćajnicama i neophodnom infrastrukturom.

– Grad Sremska Mitrovica je otkupio taj plac i zgrada je pod zaštitom kao spomenik kulture – dodaje Nikolovski. – Budući da je pred nama kapitalna investicija koja podrazumeva izgradnju novog vrtića, za šta imamo obećanje od lokalne i pokrajinske vlasti, moramo da vidimo šta će biti sa kompleksom brodogradilišta, jer ako se tu napravi 400 stanova, onda moramo da planiramo izgradnju većeg vrtića za još sto dece.

Oba naša sagovornika s ponosom ističu i novi most preko kanala Bogaz koji omogućava građanima da odu bezbedno do groblja i nove zgrade elektrodistribucije, ali i priliku za potencijalno širenje i pretvaranje okolnog obradivog zemljišta (koje pripada ataru Salaša Noćajskog) u građevinsko.

A kad već spominjemo most... Sava je u ovom delu premošćena na dva mesta – tranzitnim mostom koji je izgrađen sedamdesetih godina i visećim pešaškim koji je podignut 1993. godine, nazvan po Svetom Irineju (jednom od sirmijumskih svetih mučenika), ukupne dužine 262,5 metara. Do 2017. godine slovio je za najduži takav most u Evropi, ali onda su ga „prešišali” nemački most „Titan-RT” dugačak 483 m (pušten u funkciju u maju) i najzad „Čarls Kuonen” u Švajcarskoj koji je dugačak 494 m i otvoren krajem jula iste godine.

– Pešački most je prošle godine ušao u kompletnu rekonstrukciju, te smo u decembru uradili rasvetu, a zatim i geodetsko snimanje nakon čega ćemo ga ove godine dodatno zaštiti. Taj most je fantastičan, ali je pešački, tako da za sve što moramo do grada kolima, idemo okolo tranzitnim mostom, što nam je 12 kilometara duže. Međutim, zahvaljujući pešačkom, mi smo bliži centru Sremske Mitrovice nego 90 odsto grada. U planu je da se iza brodogradilišta „Vahali”, prema Zasavici, izgradi još jedan tranzitni most, što bi bilo idealno rešenje – naglašava predsednik Mesne zajednice Zoran Nikolovski.

Kad pričamo o investicijama ne treba zaboraviti ni na izgradnju parohijskog doma u porti hrama Prenosa moštiju svetog oca Nikolaja (izgrađen 1939. godine), kao i na novu osmoletku koja je počela s radom 2018. godine i sportsku halu koja od prošle godine ponosno stoji uz školu. 

– Kada smo 2008/09. godine pitali meštane šta su im gorući problemi, četvoro od petoro bi reklo nedostatak posla, a jedan bi spomenuo školu. Do 2020. godine doveli smo 19 kompanija i stopu nezaposlenosti smanjili sa 25 na ispod pet odsto. Kada smo rešili prvi gorući problem, onda smo mogli da rešimo i školu, pa smo napravili lep funkcionalan objekat – zaključuje narodni poslanik Tomislav Janković.

Sada je, čini se, jedino ostalo da u mestu pokrenu još neku manifestaciju kako bi građanima omogućili i neki kulturno-zabavni program, pa je tako ideja da se napravi Salčijada, budući da je Mačva, kako tvrde naši sagovornici, poznata po slatkim salčićima. Taman eto povoda da se u Mačvansku Mitrovicu ode makar na nekoliko sati, ako već ne postoje emocije za život van Vojvodine.

Varošica za primer i na ponos meštana

O istoriji Mačvanske Mitrovice najbolje se može saznati iz monografije „Mala Mitrovica” našeg nekadašnjeg kolege Miomira Filipovića Fiće, u kojoj su detaljno opisana dva veka postojanja ove varošice.

 Suma sumarum: tragovi rimske i vizantijske kulture nalaze se pod današnjim mestom, a jedan od lokaliteta kojim se meštani posebno diče jeste potencijalno grobno mesto prsvetitelja Metodija (zbog čega se smatra da je ovaj deo jedan od najstarijih centara slovenske pismenosti i kulture); u srednjem veku pak na desnoj obali Save biva sedište mađarskog katoličkog biskupa i crkvene vlasti – Sveti Irinej, dok je na levoj Sveti Dimitrije – zanatski i trgovački centar i slobodni kraljevski grad, zbog čega kasnije oba mesta dobijaju ime Dmitrovica i najzad Mitrovica.

– Mala Mitrovica, kako se naivala u vreme Miloševe Srbije, 1818. godine, gotovo da nije imala stalnog življa, jer je tu bila skela za prevoz robe i ljudi preko Save u Austriju i samo mesto se nazivalo Skela – navodi se u gorepomenutoj knjizi. – Tek 1822/23. godine, prvo se vodi kao kasaba, a kasnije neku godinu, dobija među prvima u Srbiji naziv varošica Mitrovica sa 22 kuće.

Tada počinje razvoj mesta, kao i menjanje imena: od Male do Podrinske Mitrovice, te današnjeg naziva – Mačvanska Mitrovica – koji zvanično dobija 29. februara 1940. godine odlukom Vlade Kraljevine Jugoslavije. Osim svega navedenog kroz istoriju, ova varošica je poznata i po brodogradilištu koje je počelo da radi 1919. godine i bilo najveći razlog masovnog priliva stanovništva. To je, između ostalog, uslovilo da neko vreme Mačvanska Mitrovica bude zasebna opština, bar do 1965. godine kada je, sa okolnim selima, pripojena Sremskoj Mitrovici.

– Ovo je specifičnije naselje od bilo kog sela, jer ovde se od 1961. do 1990. godine doselilo ukupno 960 porodica iz 220 mesta nekadašnje Jugoslavije – napominje Filipović koji je više od četrvt veka radio za „Dnevnik”. – Što se tiče brodogradilišta, Sava Pavlović, advokat Nikole Pašića, zaslužan je što je ono baš ovde osnovano, u nedođiji u kojoj su bile samo 52 kuće u ovoj jednoj ulici uz Savu. Ali je zato u to vreme bilo 13 prodavnica osam kafana i 30 zanatskih radnji, a samo tri poljoprivrednika. Mi nemamo atar obradive zemlje.

Obrazovanje je u Maloj Mitrovici od početka bilo važno, pa je tako prošle godine OŠ „Dobrosav Radosavljević – Narod” dobila „Vukovu nagradu” zarad dva veka postojanja. To priznanje dobio je i naš sagovornik 2016. godine za svoj bogat doprinos, kako novinarski, tako i književno-umetnički.

– U Mačvanskoj Mitrovici je rođeno 11 univerzitetskih profesora i jedan vladika, to nije mala stvar – dodaje gosn Fića, podsećajući nas na još nekoliko značajnih istorijskih podataka. – Za vreme Sirmijuma ovde su postojala tri mosta, a sada imamo dva, s tim da je, pre izgradnje pešačkog, ovde bilo pristanište pa smo čamcem išli u školu u Sremsku Mitrovicu. Takođe, blizu je bio i pontonski most, dok tranzitni nije podignut sedamdesetih. Treba napomenuti i da je Fudbalski klub „Podrinje” osnovan 1922. godine, a osnovali su ga majstori koji su dolazili sa strane da rade u brodogradilištu.