PSIHOLOG I PEDIJATAR UPOZORAVAJU NA OPASNU POJAVU KOD DECE Više vremena provode na telefonima nego što spavaju! Ovo su prvi simptomi DIGITALNE DEMENCIJE

Za mnoge stvari u životu oni se oslanjaju na tehnologiju, zbog čega im propadaju kognitivne sposobnosti, tvrde oni.

Psiholog Jovana Stojković kaže da digitalna demencija nije zvanična dijagnoza, ali svakako jeste nešto na šta treba ozbiljnije obratiti pažnju.

- Kod žena se mozak razvija do 23. godine a kod muškaraca do 28, pogotovo prefrontalni korteks koji je zadužen za razmišljanje. E sad zamislite da na mozak koji nije dovoljno razvijen imamo svakodnevno toliko stimulusa i informacija kao što u današnje vreme imaju mladi. Mozak se tad sabotira sadržajem koji se konzumira preko telefona, on ne stigne da obradi toliko podataka dnevno i počne da briše neke informacije, što mi nazivamo zaboravljanje - zato ova pojava podseća na demenciju - kaže stručnjak i dodaje:

- Desna strana mozga "odgovorna" je za koncentraciju i, ako je nedovoljno razvijena, loše utiče na pamćenje i raspon pažnje. Deca danas saznaju preko interneta sve što ih zanima, koriste veštačku inteligenciju da im radi domaće zadatke, i sve dobijaju instant. Mozak se tada, naravno, ulenji jer se ne ulaže nikakav mentalni napor - kaže psiholog.
Kako ističe Stojkovićeva, koncentracija je kod dece veoma slaba, upravo zbog skrolovanja i sadržaja koji se menja iz minuta u minut.

- Slabi kratkoročno pamćenje, znači više ne pamte brojeve telefona, rođendane ili rute kojima se kreću jer to rade aplikacije za njih. Koncentracija im opada jer su navikli da stalno skroluju i menjaju sadržaj, ne mogu da se fokusiraju na jednu stvar duže vreme. Čak i ako rade više stvari odjednom, to vrlo često čine kao roboti, automatski i bez razmišljanja - pojašnjava sagovornica.

Pedijatar Saša Milićević objašnjava kako dolazimo do razvoja digitalne demencije.

- Mozak radi složenije nego što se misli. Svaka nova informacija treba da stvori engram. To je trag pamćenja u mozgu, promena u nervnom sistemu koja nastaje kada nešto naučimo ili doživimo. Ako čovek ne stvara ove puteve u mozgu, odnosno ne dobija nove informacije na ispravan način, mozak postaje manje bogat. Kao što mišići atrofiraju ako se čovek ne kreće, te tako reaguje i mozak ako ga ne angažujemo. Mozak moramo da treniramo, jer čim ga zapustimo, demencija može lakše da se razvije - upozorava pedijatar.

Jovana Stojković, psiholog, upućuje i na prve psihološke znake da je dete zavisno.

- Osećaju anksioznost, paniku i nervozu, pogotovo kad telefon nije pri ruci. Kada se roditelji suprotstave deci povodom ovakvog ponašanja i pokušaju da im uskrate vreme provedeno na telefonu ili da ga oduzmu, oni često zauzimaju odbrambeni stav, nerviraju se i čak postaju agresivni. Tada roditelji tek shvate da je situacija ozbiljna i traže pomoć - poručuje psiholog i dodaje da ova deca često osećaju hroničan umor, glavobolju, bol u vratu i zamor očiju, ali i da imaju poremećen san.

Kako kaže stručnjak, mladi provode u proseku 9-9,5 sati dnevno na uređajima, to je više vremena nego što spavaju.

- U suštini, problem je što mladi u vreme novih tehnologija i veštačke inteligencije nemaju ni potrebu da angažuju mozak. Za sve nedoumice vade telefon i guglaju informacije, ne ulažu nikakav mentalni napor. Starije generacije su pamtile 15-20 brojeva telefona napamet, danas mladi neretko ni svoj ne znaju, a da ne pričamo o datumima, rođendanima - kaže Milićević za Informer.

Za kraj poručuje da zavisnost od telefona vuče i mnoge druge posledice, pored digitalne demencije.

- Kad su stalno pred ekranima, manje se bave sportom, manje se kreću, dobijaju krivu kičmu, ravne tabane... Samim tim, zdravlje je lošije, neretko su ta deca i gojazna, a znamo da gojaznost vuče sa sobom preko 200 komplikacija. Sve to ide jedno sa drugim - kaže pedijatar.