ПСИХОЛОГ И ПЕДИЈАТАР УПОЗОРАВАЈУ НА ОПАСНУ ПОЈАВУ КОД ДЕЦЕ Више времена проводе на телефонима него што спавају! Ово су први симптоми ДИГИТАЛНЕ ДЕМЕНЦИЈЕ

За многе ствари у животу они се ослањају на технологију, због чега им пропадају когнитивне способности, тврде они.

Психолог Јована Стојковић каже да дигитална деменција није званична дијагноза, али свакако јесте нешто на шта треба озбиљније обратити пажњу.

- Код жена се мозак развија до 23. године а код мушкараца до 28, поготово префронтални кортекс који је задужен за размишљање. Е сад замислите да на мозак који није довољно развијен имамо свакодневно толико стимулуса и информација као што у данашње време имају млади. Мозак се тад саботира садржајем који се конзумира преко телефона, он не стигне да обради толико података дневно и почне да брише неке информације, што ми називамо заборављање - зато ова појава подсећа на деменцију - каже стручњак и додаје:

- Десна страна мозга "одговорна" је за концентрацију и, ако је недовољно развијена, лоше утиче на памћење и распон пажње. Деца данас сазнају преко интернета све што их занима, користе вештачку интелигенцију да им ради домаће задатке, и све добијају инстант. Мозак се тада, наравно, улењи јер се не улаже никакав ментални напор - каже психолог.
Како истиче Стојковићева, концентрација је код деце веома слаба, управо због скроловања и садржаја који се мења из минута у минут.

- Слаби краткорочно памћење, значи више не памте бројеве телефона, рођендане или руте којима се крећу јер то раде апликације за њих. Концентрација им опада јер су навикли да стално скролују и мењају садржај, не могу да се фокусирају на једну ствар дуже време. Чак и ако раде више ствари одједном, то врло често чине као роботи, аутоматски и без размишљања - појашњава саговорница.

Педијатар Саша Милићевић објашњава како долазимо до развоја дигиталне деменције.

- Мозак ради сложеније него што се мисли. Свака нова информација треба да створи енграм. То је траг памћења у мозгу, промена у нервном систему која настаје када нешто научимо или доживимо. Ако човек не ствара ове путеве у мозгу, односно не добија нове информације на исправан начин, мозак постаје мање богат. Као што мишићи атрофирају ако се човек не креће, те тако реагује и мозак ако га не ангажујемо. Мозак морамо да тренирамо, јер чим га запустимо, деменција може лакше да се развије - упозорава педијатар.

Јована Стојковић, психолог, упућује и на прве психолошке знаке да је дете зависно.

- Осећају анксиозност, панику и нервозу, поготово кад телефон није при руци. Када се родитељи супротставе деци поводом оваквог понашања и покушају да им ускрате време проведено на телефону или да га одузму, они често заузимају одбрамбени став, нервирају се и чак постају агресивни. Тада родитељи тек схвате да је ситуација озбиљна и траже помоћ - поручује психолог и додаје да ова деца често осећају хроничан умор, главобољу, бол у врату и замор очију, али и да имају поремећен сан.

Како каже стручњак, млади проводе у просеку 9-9,5 сати дневно на уређајима, то је више времена него што спавају.

- У суштини, проблем је што млади у време нових технологија и вештачке интелигенције немају ни потребу да ангажују мозак. За све недоумице ваде телефон и гуглају информације, не улажу никакав ментални напор. Старије генерације су памтиле 15-20 бројева телефона напамет, данас млади неретко ни свој не знају, а да не причамо о датумима, рођенданима - каже Милићевић за Информер.

За крај поручује да зависност од телефона вуче и многе друге последице, поред дигиталне деменције.

- Кад су стално пред екранима, мање се баве спортом, мање се крећу, добијају криву кичму, равне табане... Самим тим, здравље је лошије, неретко су та деца и гојазна, а знамо да гојазност вуче са собом преко 200 компликација. Све то иде једно са другим - каже педијатар.