(FOTO) NEUPADLJIVA ZGRADA U GRČKOŠKOLSKOJ 4 KRIJE ZANIMLJIVE TAJNE Od čuvenog krojača do kultnog kafića koji je “odškolovao” mnoge Novosađane

Ipak, Novosađanima je veoma važna, a evo i zašto...

Skromna fasada za moderne krojeve

Izgled koji je krasi i danas dobila je 1936. godine, kada je, prema projektu koji je potpisao Danilo Kaćanski, na do tada postojeći visoko parterni objekat nadograđen sprat za krojača Teodora Grbića. Tako je nastala jednospratna kuća, u stilu modernizma, sa osnovom u obliku ćiriličnog slova “G”.

Ali to znaju samo oni koji su “prodrli” u dubinu dvorišta, dok svi ostali znaju samo relativno usku i krajnje jednostavnu uličnu fasadu zelene boje. Na ulici je lokal sa velikim zastakljenim otvorima i uz desni ugao pešački ulaz, koji su celom dužinom natkriveni uzanom horizontalnom, betonskom pločom. Iznad je sprat sa ravnom fasadom i samo dva visoko podignuta trokrilna prozora, u krajnje diskretnim ramovima i sa klupčicama. 

Krov je na dve vode i pokriven je biber crepom, a dvorišni prostor je uzan i izdužen, sa otvorenom komunikacionom galerijom duž dvorišnog krila na spratu, ograđenom jednostavnom gvozdenom ogradom.

Ono što svakako iz daljine upada u oči je neobično veliki ćirilični natpis “Teodor Grbić”, davnih danas postavljen na slobodnoj površini fasadnog zida, koji krasi zgradu i dan danas. Teodor Grbić je bio čuveni novosadski krojač, čije su kreacije svojevremeno bile stvar prestiža u toaletama gradske gospode i u uličnom lokalu je sve do 1983. godine bila njegova krojačka radnja.

Transformacija...

Koliko je poznato, u kući i danas stanuju potomci porodice Grbić, ali se u lokalu ispod stambenog prostora već više od četiri decenije ne čuju krojačke makaze i šivaće mašine.

Igle i konce zamenile su čaše i krigle, a krojački sto je postao šank, kada je početkom osamdesetih godina 20. veka lokal adaptiran u ugostiteljski objekat. Nekada je tu bio kafe “Kirbi”, iz kojeg je posle proizašao čuveni “DB”, jedan od rektih kultnih, novosadskih lokala, koji traje evo već decenijama.

Škola novosadskog duha

Da bi ga razumeli, trebalo ga je doživeti, pogotovo na vrhuncu popularnosti, jer kako nekome sa strane objasniti da je lokal u kojem nikad nema mesta da se sedne baš ono mesto gde treba da idemo?! Zašto? Da bi bili ispred, naravno! U maleni, kockasti prostor “DB”-a, u koji komotno mogu da stanu otprilike “četiri i po gosta konobar” su ljudi masovno hrlili tokom noćnih izlazaka, samo da bi shvatili ono što su iz iskustva unapred znali – da nema mesta da se sedne.

Ali ih to nije sprečavalo da i naredne večeri ponovo okušaju sreću i da ponekad i satima cupkaju ispred, čak i kada su zima i mraz pokazivali mnogo oštrije zube nego danas, u jalovoj nadi da će se ovaj put osloboditi neka stolica za njih. Ali niko zbog toga nije bio istinski ogorčen.

Recept kafića je bio jednostavan, odlična muzika za urbanu masu i još bolja, vremenom gotovo familijarna atmosfera, uz piće koje se bez problema moglo popiti i napolju. Tako je “DB” iz večeri u veče jedinstveno disao sjajnom energijom i spolja i iznutra, sa gomilom sveta ispred praga, koja se često sa trotoara prelivala i nas kolovoz; izazivajući neretko zastoje saobraćaja u uzanoj, jednosmernoj Grčkoškolskoj ulici.

Ali nekako najčešće bez preterane nervoze, jer znao si šta te čeka ako si vikendom, noću krenuo baš tuda kolima. Verovatno je i time ovo mesto “odškolovalo” mnoge sada uveliko arhaičnim gradivom pravog, novosadskog duha. Danas bi u sličnoj situaciji verovatno začas nastalo krvoproliće?! Jer ova škola više nije u modi, a dobri duh tog lepšeg i mirnijeg vremena nam curi kroz dlanove kao poslednje kapi vode u novourbanoj pustinji...

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.