(ФОТО) НЕУПАДЉИВА ЗГРАДА У ГРЧКОШКОЛСКОЈ 4 КРИЈЕ ЗАНИМЉИВЕ ТАЈНЕ Од чувеног кројача до култног кафића који је “одшколовао” многе Новосађане

Ипак, Новосађанима је веома важна, а ево и зашто...

Скромна фасада за модерне кројеве

Изглед који је краси и данас добила је 1936. године, када је, према пројекту који је потписао Данило Каћански, на до тада постојећи високо партерни објекат надограђен спрат за кројача Теодора Грбића. Тако је настала једноспратна кућа, у стилу модернизма, са основом у облику ћириличног слова “Г”.

Али то знају само они који су “продрли” у дубину дворишта, док сви остали знају само релативно уску и крајње једноставну уличну фасаду зелене боје. На улици је локал са великим застакљеним отворима и уз десни угао пешачки улаз, који су целом дужином наткривени узаном хоризонталном, бетонском плочом. Изнад је спрат са равном фасадом и само два високо подигнута трокрилна прозора, у крајње дискретним рамовима и са клупчицама. 

Кров је на две воде и покривен је бибер црепом, а дворишни простор је узан и издужен, са отвореном комуникационом галеријом дуж дворишног крила на спрату, ограђеном једноставном гвозденом оградом.

Оно што свакако из даљине упада у очи је необично велики ћирилични натпис “Теодор Грбић”, давних данас постављен на слободној површини фасадног зида, који краси зграду и дан данас. Теодор Грбић је био чувени новосадски кројач, чије су креације својевремено биле ствар престижа у тоалетама градске господе и у уличном локалу је све до 1983. године била његова кројачка радња.

Трансформација...

Колико је познато, у кући и данас станују потомци породице Грбић, али се у локалу испод стамбеног простора већ више од четири деценије не чују кројачке маказе и шиваће машине.

Игле и конце замениле су чаше и кригле, а кројачки сто је постао шанк, када је почетком осамдесетих година 20. века локал адаптиран у угоститељски објекат. Некада је ту био кафе “Кирби”, из којег је после произашао чувени “ДБ”, један од ректих култних, новосадских локала, који траје ево већ деценијама.

Школа новосадског духа

Да би га разумели, требало га је доживети, поготово на врхунцу популарности, јер како некоме са стране објаснити да је локал у којем никад нема места да се седне баш оно место где треба да идемо?! Зашто? Да би били испред, наравно! У малени, коцкасти простор “ДБ”-а, у који комотно могу да стану отприлике “четири и по госта + конобар” су људи масовно хрлили током ноћних излазака, само да би схватили оно што су из искуства унапред знали – да нема места да се седне.

Али их то није спречавало да и наредне вечери поново окушају срећу и да понекад и сатима цупкају испред, чак и када су зима и мраз показивали много оштрије зубе него данас, у јаловој нади да ће се овај пут ослободити нека столица за њих. Али нико због тога није био истински огорчен.

Рецепт кафића је био једноставан, одлична музика за урбану масу и још боља, временом готово фамилијарна атмосфера, уз пиће које се без проблема могло попити и напољу. Тако је “ДБ” из вечери у вече јединствено дисао сјајном енергијом и споља и изнутра, са гомилом света испред прага, која се често са тротоара преливала и нас коловоз; изазивајући неретко застоје саобраћаја у узаној, једносмерној Грчкошколској улици.

Али некако најчешће без претеране нервозе, јер знао си шта те чека ако си викендом, ноћу кренуо баш туда колима. Вероватно је и тиме ово место “одшколовало” многе сада увелико архаичним градивом правог, новосадског духа. Данас би у сличној ситуацији вероватно зачас настало крвопролиће?! Јер ова школа више није у моди, а добри дух тог лепшег и мирнијег времена нам цури кроз дланове као последње капи воде у новоурбаној пустињи...

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.