DIZAJNER DANJU, BARISTA NOĆU: MLADI KOMBINUJU VIŠE POSLOVA DA BI OSTALI U GRADU Društvene mreže važnije od konkursa
Mladi u Novom Sadu danas se suočavaju s nizom izbora koji oblikuju njihove karijere i svakodnevni život, od obrazovanja i traženja prvog posla, do pokretanja sopstvenih projekata i života u gradu koji se brzo menja.
Dok jedni pronalaze prilike u IT sektoru, kreativnim industrijama i ugostiteljstvu, drugi se suočavaju s neizvesnošću honorarnih angažmana, potrebom za dodatnim usavršavanjem i izazovom balansiranja troškova života i profesionalnog razvoja.
– Radila sam honorarno dok sam studirala, pa mi je bilo teško da nešto planiram – kaže diplomirani ekonomista Nikolina Marić. – Prva stalna ponuda došla je tek kad sam završila praksu i stekla preporuku. Pokazalo se dobro što sam imala ranijeg radnog iskustva i pozanstva koja sam stekla kroz honorarni posao.
Mladima važnu ulogu u umrežavanju i obučavanju igraju udruženja, studentske organizacije. Radionice za digitalne veštine, mentorske sesije i programi za preduzetništvo pomažu učesnicima da steknu konkurentske prednosti. Aktivnosti civilnog sektora takođe doprinose razvoju volonterizma i praktičnih iskustava.
– Kroz volonterski projekat sam upoznala ljude koji su mi kasnije pomogli da dobijem praksu u medijskoj kući – priča studentkinja novinarstva. – Mreža je često važnija od oglasa za posao.
Moguće strategije koje mladi sami navode kao korisne uključuju: angažovanje na praksama i projektima, usavršavanje kroz onlajn kurseve, izgradnju portfolija, aktivno umrežavanje i korišćenje i co-working prostora. Takođe, fleksibilnost u kombinovanju poslova i spremnost na početne niže prihode, često su prelazni koraci ka stabilnijoj karijeri.
I selidba je rešenje
Mnogi mladi navode da su društvene i kulturne prilike razlog ostanka. S druge strane, loša povezanost sa potencijalnim poslodavcima i nedostatak jasno strukturisanih programa zapošljavanja mogu da podstaknu odluku o selidbi u druge gradove ili inostranstvo.
– Volim atmosferu i ljude ovde, ali kad se pojavi prilika sa boljim uslovima, razmislim o selidbi – priznaje mlada preduzetnica Gorana Nikolovski, koja je otvorila mali bistro i povremeno angažuje kolege iz ugostiteljstva.
Iako izazovi postoje, priče mladih Novosađana pokazuju i kreativnost i sposobnost prilagođavanja. Grad nudi mrežu prilika za one koji znaju da ih traže: od tehnoloških zajednica do kulturnih festivala i studentskih inicijativa. Ključ budućnosti leži u kombinaciji lične inicijative, praktičnog učenja i bolje povezanosti obrazovanja i poslodavaca – elementima koje mladi sve više prepoznaju i koriste u oblikovanju svojih odluka.
Mnogi ističu da im fakulteti daju solidnu teorijsku osnovu, ali da su ključne praktične veštine koje stiču kroz prakse, radionice i projekte. Povezivanje sa poslodavcima preko studentskih servisa ili startap programa često otvara vrata koja formalno obrazovanje ne garantuje.
– Na fakultetu sam naučio osnove, ali tek u co-working prostoru i kroz timske projekte shvatio sam šta poslodavci očekuju – priča mladi programer iz Novog Sada koji je pokrenuo sopstveni mikrostartap. – Inkubatori su mi pomogli da nađem prve klijente i da razumem upravljanje biznisom.
Zapošljavanje u IT sektoru i digitalnim uslugama privlači talentovane programere i dizajnere, ugostiteljstvo i turizam nude brze sezonske angažmane, dok kulturne i kreativne industrije pružaju prostor za izražavanje, ali često s neizvesnijim prihodima. Mladi koji ostaju u gradu prilagođavaju se kombinovanjem više poslova, frilensingom ili pokretanjem sopstvenih projekata.
– Radim kao barista i povremeno radim grafički dizajn za lokalne klijente – kaže Miroslav Varga. – To mi omogućava da ostanem u gradu dok gradim portfolio i tražim stabilniji posao u struci.
B. Guran
