ДИЗАЈНЕР ДАЊУ, БАРИСТА НОЋУ: МЛАДИ КОМБИНУЈУ ВИШЕ ПОСЛОВА ДА БИ ОСТАЛИ У ГРАДУ Друштвене мреже важније од конкурса
Млади у Новом Саду данас се суочавају с низом избора који обликују њихове каријере и свакодневни живот, од образовања и тражења првог посла, до покретања сопствених пројеката и живота у граду који се брзо мења.
Док једни проналазе прилике у ИТ сектору, креативним индустријама и угоститељству, други се суочавају с неизвесношћу хонорарних ангажмана, потребом за додатним усавршавањем и изазовом балансирања трошкова живота и професионалног развоја.
– Радила сам хонорарно док сам студирала, па ми је било тешко да нешто планирам – каже дипломирани економиста Николина Марић. – Прва стална понуда дошла је тек кад сам завршила праксу и стекла препоруку. Показало се добро што сам имала ранијег радног искуства и позанства која сам стекла кроз хонорарни посао.
Младима важну улогу у умрежавању и обучавању играју удружења, студентске организације. Радионице за дигиталне вештине, менторске сесије и програми за предузетништво помажу учесницима да стекну конкурентске предности. Активности цивилног сектора такође доприносе развоју волонтеризма и практичних искустава.
– Кроз волонтерски пројекат сам упознала људе који су ми касније помогли да добијем праксу у медијској кући – прича студенткиња новинарства. – Мрежа је често важнија од огласа за посао.
Могуће стратегије које млади сами наводе као корисне укључују: ангажовање на праксама и пројектима, усавршавање кроз онлајн курсеве, изградњу портфолија, активно умрежавање и коришћење и co-working простора. Такође, флексибилност у комбиновању послова и спремност на почетне ниже приходе, често су прелазни кораци ка стабилнијој каријери.
И селидба је решење
Многи млади наводе да су друштвене и културне прилике разлог останка. С друге стране, лоша повезаност са потенцијалним послодавцима и недостатак јасно структурисаних програма запошљавања могу да подстакну одлуку о селидби у друге градове или иностранство.
– Волим атмосферу и људе овде, али кад се појави прилика са бољим условима, размислим о селидби – признаје млада предузетница Горана Николовски, која је отворила мали бистро и повремено ангажује колеге из угоститељства.
Иако изазови постоје, приче младих Новосађана показују и креативност и способност прилагођавања. Град нуди мрежу прилика за оне који знају да их траже: од технолошких заједница до културних фестивала и студентских иницијатива. Кључ будућности лежи у комбинацији личне иницијативе, практичног учења и боље повезаности образовања и послодаваца – елементима које млади све више препознају и користе у обликовању својих одлука.
Многи истичу да им факултети дају солидну теоријску основу, али да су кључне практичне вештине које стичу кроз праксе, радионице и пројекте. Повезивање са послодавцима преко студентских сервиса или стартап програма често отвара врата која формално образовање не гарантује.
– На факултету сам научио основе, али тек у co-working простору и кроз тимске пројекте схватио сам шта послодавци очекују – прича млади програмер из Новог Сада који је покренуо сопствени микростартап. – Инкубатори су ми помогли да нађем прве клијенте и да разумем управљање бизнисом.
Запошљавање у ИТ сектору и дигиталним услугама привлачи талентоване програмере и дизајнере, угоститељство и туризам нуде брзе сезонске ангажмане, док културне и креативне индустрије пружају простор за изражавање, али често с неизвеснијим приходима. Млади који остају у граду прилагођавају се комбиновањем више послова, фриленсингом или покретањем сопствених пројеката.
– Радим као бариста и повремено радим графички дизајн за локалне клијенте – каже Мирослав Варга. – То ми омогућава да останем у граду док градим портфолио и тражим стабилнији посао у струци.
Б. Гуран
