Sajber kriminalci ne miruju SVAKOG DANA SVE VIŠE NAPADA NA DRŽAVNE INSTITUCIJE I KRITIČNU INFRASTRUKTURU, KAŽE RENAT GIMADIJEV

Gotovo niko ne može da kaže da nikada nije čuo za sajber pretnje, hakere, fišing i ostale prevare koje su deo socijalnog inženjeringa – kolopleta prevarnih krađa koje napadaju i velike korporacije i male proizvođače, banke, kompanije kritične infrastrukture i obične građane.

Naravno da se postavlja pitanje koliko možemo da se pouzdamo u firme koje se bave sajber bezbednošću, na šta treba da obratimo pažnju i treba li da živimo u stalnom strahu. 

– Svakog dana dobijamo sve više i više novih napada. Suočavamo se sa velikim prilivom novih pretnji. Svakodnevno vidimo mnogo izazova, a naši alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji pomažu nam da sve to obradimo – kaže Renat Gimadijev, menadžer rešenja Centra za bezbednosne operacije u kompaniji Kasperski, s kojim je Dnevnik imao priliku da razgovara. – Nisam siguran da znam tačan broj za danas, ali mislim da je, prema informacijama koje smo dobili pre nekoliko meseci, bilo više od 500.000 novih uzoraka koje obrađujemo svakog dana. Taj broj je sada možda i veći. Raste iz dana u dan. Da, raste stalno. Ali mi smo na pravom putu, štitimo naše klijente i partnere i dajemo sve od sebe.

Sada veoma brzo reagujete na pretnje i vrlo brzo nudite rešenja. Kako to postižete?

– Imamo sjajan tim – rekao je Gimadijev uz osmeh jer tajnu, naravno, ne može da otkrije. – Zaista, imamo izvanredan tim stručnjaka. Blisko sarađujemo u svim slučajevima kada nam je potrebna nečija pomoć ili podrška. Naše kolege su uvek spremne i nije važno u kojoj su vremenskoj zoni. Sarađujemo sa svim regionima sveta 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Kao stručnjaci, znamo kako stvari treba da se rade, znamo koje mere treba preduzeti u određenim slučajevima, incidentima ili situacijama. Zaista nije važno gde se napad dogodi, jer svi napadi imaju mnogo toga zajedničkog, a te zajedničke, ali i neke specifične karakteristike veoma dobro poznajemo.

Ko je najviše izložen riziku, koji deo industrije, kritična infrastruktura?

– Zapravo, teško je izdvojiti ko je najviše pogođen ili potencijalno pogođen: koji klijent, koja oblast poslovanja ili tržišta. Moram da naglasim da je ovo moje lično mišljenje, jer ne mogu da govorim u ime cele kompanije. Ali vidimo – ne samo mi, već i mnogi drugi dobavljači sajber-bezbednosti i analitičari – da. Finansijske institucije su takođe uvek na meti, jer hakeri žele novac – to im je glavni cilj. Ako vide metu koja je „lak plen“, sa velikom količinom novca i nedovoljnom zaštitom, zašto je ne bi napali? Situacija je prilično ozbiljna u ovom ratu živaca. Naravno, pitanje kako kompanije mogu da se zaštite samo se nameće. 

Obični ljudi i šira javnost su uplašeni. Šta kriminalci od njih uzimaju – podatke ili novac? Kako da se zaštite?

– To je dobro pitanje, jer i ja imam roditelje u poodmaklim godina. Znam u čemu su problemi i razumem šta bi moglo da se dogodi u slučaju nekih incidenata. Zato ih moramo učiti. Organizujemo različite obuke, sarađujemo sa školama, koledžima i univerzitetima. Imamo brojne programe i posećujemo različite organizacije u kojima stariji ljudi uče nove veštine i više o tehnologijama – kaže naš sagovornik, dodajući da vlade u nekim zemljama i regionima ulažu sredstva i u ovakve obrazovne programe. – Važno je deliti znanje: šta treba, a šta ne treba raditi sa telefonom i tabletom, kako prepoznati ko vas zaista zove, da li je to zaista vaš sin ili ćerka ili neka prevara. Mlađa generacija lakše razume kako novi alati funkcionišu. Oni su često i bolje upućeni u telefone, različite uređaje i aplikacije i znaju kako sve to radi u detalje. Njima je lakše da objasne roditeljima ili roditeljima svojih prijatelja šta treba izbegavati u svakodnevnoj upotrebi svih tih uređaja i alata.

Ivana Radoičić