Сајбер криминалци не мирују СВАКОГ ДАНА СВЕ ВИШЕ НАПАДА НА ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И КРИТИЧНУ ИНФРАСТРУКТУРУ, КАЖЕ РЕНАТ ГИМАДИЈЕВ

Готово нико не може да каже да никада није чуо за сајбер претње, хакере, фишинг и остале преваре које су део социјалног инжењеринга – колоплета преварних крађа које нападају и велике корпорације и мале произвођаче, банке, компаније критичне инфраструктуре и обичне грађане.

Наравно да се поставља питање колико можемо да се поуздамо у фирме које се баве сајбер безбедношћу, на шта треба да обратимо пажњу и треба ли да живимо у сталном страху. 

– Сваког дана добијамо све више и више нових напада. Суочавамо се са великим приливом нових претњи. Свакодневно видимо много изазова, а наши алати засновани на вештачкој интелигенцији помажу нам да све то обрадимо – каже Ренат Гимадијев, менаџер решења Центра за безбедносне операције у компанији Касперски, с којим је Дневник имао прилику да разговара. – Нисам сигуран да знам тачан број за данас, али мислим да је, према информацијама које смо добили пре неколико месеци, било више од 500.000 нових узорака које обрађујемо сваког дана. Тај број је сада можда и већи. Расте из дана у дан. Да, расте стално. Али ми смо на правом путу, штитимо наше клијенте и партнере и дајемо све од себе.

Сада веома брзо реагујете на претње и врло брзо нудите решења. Како то постижете?

– Имамо сјајан тим – рекао је Гимадијев уз осмех јер тајну, наравно, не може да открије. – Заиста, имамо изванредан тим стручњака. Блиско сарађујемо у свим случајевима када нам је потребна нечија помоћ или подршка. Наше колеге су увек спремне и није важно у којој су временској зони. Сарађујемо са свим регионима света 24 сата дневно, седам дана у недељи. Као стручњаци, знамо како ствари треба да се раде, знамо које мере треба предузети у одређеним случајевима, инцидентима или ситуацијама. Заиста није важно где се напад догоди, јер сви напади имају много тога заједничког, а те заједничке, али и неке специфичне карактеристике веома добро познајемо.

Ко је највише изложен ризику, који део индустрије, критична инфраструктура?

– Заправо, тешко је издвојити ко је највише погођен или потенцијално погођен: који клијент, која област пословања или тржишта. Морам да нагласим да је ово моје лично мишљење, јер не могу да говорим у име целе компаније. Али видимо – не само ми, већ и многи други добављачи сајбер-безбедности и аналитичари – да. Финансијске институције су такође увек на мети, јер хакери желе новац – то им је главни циљ. Ако виде мету која је „лак плен“, са великом количином новца и недовољном заштитом, зашто је не би напали? Ситуација је прилично озбиљна у овом рату живаца. Наравно, питање како компаније могу да се заштите само се намеће. 

Обични људи и шира јавност су уплашени. Шта криминалци од њих узимају – податке или новац? Како да се заштите?

– То је добро питање, јер и ја имам родитеље у поодмаклим година. Знам у чему су проблеми и разумем шта би могло да се догоди у случају неких инцидената. Зато их морамо учити. Организујемо различите обуке, сарађујемо са школама, колеџима и универзитетима. Имамо бројне програме и посећујемо различите организације у којима старији људи уче нове вештине и више о технологијама – каже наш саговорник, додајући да владе у неким земљама и регионима улажу средства и у овакве образовне програме. – Важно је делити знање: шта треба, а шта не треба радити са телефоном и таблетом, како препознати ко вас заиста зове, да ли је то заиста ваш син или ћерка или нека превара. Млађа генерација лакше разуме како нови алати функционишу. Они су често и боље упућени у телефоне, различите уређаје и апликације и знају како све то ради у детаље. Њима је лакше да објасне родитељима или родитељима својих пријатеља шта треба избегавати у свакодневној употреби свих тих уређаја и алата.

Ивана Радоичић