Evropa i dalje pogrešno gleda na gojaznost MRŠAVLJENJE NIJE SAMO PITANJE SNAGE VOLJE
Nedostatak podrške glavni je uzrok odustajanja od mršavljenja za više od polovine gojaznih osoba, njih čak 55 odsto, dok 43 odsto Evropljana ne zna da Svetska zdravstvena organizacija gojaznost klasifikuje kao hroničnu bolest.
Ovo su podaci istraživanja kompanije Novo Nordisk, objavljenog uoči takozvanog „Dana odustajanja“, dana kada milioni ljudi posustanu u pridržavanju novogodišnjih odluka. Istraživanje, sprovedeno u pet evropskih zemalja, pokazuje da duboko ukorenjeno nerazumevanje gojaznosti, zajedno sa stigmatizacijom i fokusom na „snagu volje“, stvara osećaj usamljenosti i obeshrabrenja kod osoba koje žive sa ovim stanjem i direktno utiče na to da ljudi odustaju od dugoročnih promena.
Činjenica da gotovo polovina ispitanika ne prepoznaje gojaznost kao hroničnu bolest održava štetan narativ prema kojem se upravljanje gojaznošću čini jednostavno kao pitanje „manjeg unosa hrane i više kretanja“. Istina je potpuno drugačija – reč je o složenom zdravstvenom izazovu koji zahteva kontinuiranu medicinsku i društvenu podršku.
Manje od polovine osoba koje žive sa gojaznošću (48 odsto) smatra da društvo razume njihovo stanje kao hroničnu bolest, dok većina ima utisak da se gojaznost i dalje posmatra isključivo kao pitanje životnog stila.
Januar, mesec novih početaka, za mnoge postaje i mesec najvećeg pritiska. Prema istraživanju, 55 odsto osoba sa gojaznošću koje pokušavaju da redukuju telesnu težinu u januaru navodi nedostatak podrške kao ključnu prepreku u tome da istraju. To pokazuje da problem nije u motivaciji pojedinca, nego u izostanku sistema podrške koji bi omogućio održive promene.
Podaci jasno pokazuju koliko je stigma duboko ukorenjena, jer 85 odsto ispitanika veruje da osobe sa gojaznošću doživljavaju umerenu do veoma izraženu stigmatizaciju zbog telesne težine, a 81 odsto smatra da negativna kulturna očekivanja u vezi sa izgledom imaju umeren do izrazito negativan uticaj na pojedince u društvu.
Ovakvo okruženje ostavlja ozbiljne posledice – ne samo po fizičko, nego i po mentalno i socijalno zdravlje. Gotovo 9 od 10 osoba sa gojaznošću (89 odsto) navodi da ovo stanje negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje, dok 86 odsto kaže da utiče na njihove društvene interakcije.
Više od 2.000 ispitanika
Istraživanje je sprovela agencija Focal Data u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Francuskoj i Španiji, u periodu od 11. do 15. decembra. U istraživanju je učestvovao reprezentativan uzorak od 10.452 odrasle osobe (po 2.000 ispitanika po zemlji), uključujući i grupu od 2.617 osoba koje žive sa gojaznošću. Uzorak je bio rodno uravnotežen.
Za većinu ispitanika, ovaj uticaj nije blag – već umeren do snažan. Ipak, i pored toga, samo 18 odsto osoba sa gojaznošću smatra da zdravstveni radnici u potpunosti razumeju njihove brige i probleme, što dodatno produbljuje osećaj nerazumevanja i izolacije.
Zanimljivo je da sami ispitanici jasno poručuju šta im je potrebno: 73 odsto osoba sa gojaznošću smatra da bi razgovori trebalo da se fokusiraju na opšte zdravlje i blagostanje, a ne isključivo na kilograme i brojke na vagi. To je i ključna poruka istraživanja – pomeranje fokusa sa kratkoročnih odluka i individualne odgovornosti ka dugoročnom, holističkom pristupu.
„Kultura novogodišnjih odluka, iako dobronamerna, često učvršćuje pojednostavljen i štetan pogled na gojaznost. Kada rezultati izostanu, dolazi do neopravdanog okrivljavanja i stigmatizacije. Podaci jasno pokazuju da društvo još uvek ne razume gojaznost kao hroničnu bolest“, ističu u kompaniji Novo Nordisk.
Gojaznost je jedan od najvećih zdravstvenih izazova današnjice: globalno pogađa svaku sedmu osobu, a očekuje se da će u narednoj deceniji zahvatiti čak dve milijarde ljudi. Za mnoge to znači život sa narušenim zdravljem i smanjenim kvalitetom života, uz značajan ekonomski teret za društvo.
