Европа и даље погрешно гледа на гојазност МРШАВЉЕЊЕ НИЈЕ САМО ПИТАЊЕ СНАГЕ ВОЉЕ
Недостатак подршке главни је узрок одустајања од мршављења за више од половине гојазних особа, њих чак 55 одсто, док 43 одсто Европљана не зна да Светска здравствена организација гојазност класификује као хроничну болест.
Ово су подаци истраживања компаније Ново Нордиск, објављеног уочи такозваног „Дана одустајања“, дана када милиони људи посустану у придржавању новогодишњих одлука. Истраживање, спроведено у пет европских земаља, показује да дубоко укорењено неразумевање гојазности, заједно са стигматизацијом и фокусом на „снагу воље“, ствара осећај усамљености и обесхрабрења код особа које живе са овим стањем и директно утиче на то да људи одустају од дугорочних промена.
Чињеница да готово половина испитаника не препознаје гојазност као хроничну болест одржава штетан наратив према којем се управљање гојазношћу чини једноставно као питање „мањег уноса хране и више кретања“. Истина је потпуно другачија – реч је о сложеном здравственом изазову који захтева континуирану медицинску и друштвену подршку.
Мање од половине особа које живе са гојазношћу (48 одсто) сматра да друштво разуме њихово стање као хроничну болест, док већина има утисак да се гојазност и даље посматра искључиво као питање животног стила.
Јануар, месец нових почетака, за многе постаје и месец највећег притиска. Према истраживању, 55 одсто особа са гојазношћу које покушавају да редукују телесну тежину у јануару наводи недостатак подршке као кључну препреку у томе да истрају. То показује да проблем није у мотивацији појединца, него у изостанку система подршке који би омогућио одрживе промене.
Подаци јасно показују колико је стигма дубоко укорењена, јер 85 одсто испитаника верује да особе са гојазношћу доживљавају умерену до веома изражену стигматизацију због телесне тежине, а 81 одсто сматра да негативна културна очекивања у вези са изгледом имају умерен до изразито негативан утицај на појединце у друштву.
Овакво окружење оставља озбиљне последице – не само по физичко, него и по ментално и социјално здравље. Готово 9 од 10 особа са гојазношћу (89 одсто) наводи да ово стање негативно утиче на њихово ментално здравље, док 86 одсто каже да утиче на њихове друштвене интеракције.
Више од 2.000 испитаника
Истраживање је спровела агенција Focal Data у Немачкој, Италији, Пољској, Француској и Шпанији, у периоду од 11. до 15. децембра. У истраживању је учествовао репрезентативан узорак од 10.452 одрасле особе (по 2.000 испитаника по земљи), укључујући и групу од 2.617 особа које живе са гојазношћу. Узорак је био родно уравнотежен.
За већину испитаника, овај утицај није благ – већ умерен до снажан. Ипак, и поред тога, само 18 одсто особа са гојазношћу сматра да здравствени радници у потпуности разумеју њихове бриге и проблеме, што додатно продубљује осећај неразумевања и изолације.
Занимљиво је да сами испитаници јасно поручују шта им је потребно: 73 одсто особа са гојазношћу сматра да би разговори требало да се фокусирају на опште здравље и благостање, а не искључиво на килограме и бројке на ваги. То је и кључна порука истраживања – померање фокуса са краткорочних одлука и индивидуалне одговорности ка дугорочном, холистичком приступу.
„Култура новогодишњих одлука, иако добронамерна, често учвршћује поједностављен и штетан поглед на гојазност. Када резултати изостану, долази до неоправданог окривљавања и стигматизације. Подаци јасно показују да друштво још увек не разуме гојазност као хроничну болест“, истичу у компанији Ново Нордиск.
Гојазност је један од највећих здравствених изазова данашњице: глобално погађа сваку седму особу, а очекује се да ће у наредној деценији захватити чак две милијарде људи. За многе то значи живот са нарушеним здрављем и смањеним квалитетом живота, уз значајан економски терет за друштво.
