ПТИЦЕ СЕЛИЦЕ НЕСТАЈУ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА Свакој деветој врсти прети изумирање, МИЛИОНИ СТРАДАЈУ НА ПУТУ
Свакој деветој врсти птица селица прети изумирање, док бројност чак 45 процената миграторних врста, међу којима су кукавице, грлице и арктичке чигре, наставља да опада.
Забрињавајући подаци објављени су у извештају „Стање птица у свету“, представљеном на међународном самиту о миграторним путевима у Најробију.
Као главни узроци нестајања птица наведени су интензивна пољопривреда, неодржив лов, загађење, ширење инвазивних врста, уништавање природних станишта и климатске промене.
Прво изумирање те врсте после више векова
Танкокљуна царска шљука, позната и као танкокљуна златовременица, прошле године је званично проглашена изумрлом. То је први забележени случај глобалног изумирања птице са копненог подручја Европе, Азије и северне Африке у последњих неколико векова.
У протеклих 150 година потврђено је или се основано сумња да је изумрло седам врста птица селица.
Према анализи организације „Бирдлајф интернешенел“, посебно су угрожене морске птице и врсте које зависе од обала и приобалних мочвара.
Главни научник ове организације Стјуарт Бачарт оценио је да су птице селице својеврсни чувари здравља природе и да пад њихове бројности показује колики притисак трпе природни системи од којих зависи и човек.
Милиони птица незаконито убијени или ухваћени
Процењује се да се сваке године у Европи, на Медитерану, Кавказу и Арабијском полуострву незаконито убије или ухвати између 13,1 и 42,7 милиона птица селица.
Додатни проблем представља нестанак места за одмор, исхрану и размножавање. Праћење спроведено током протекле деценије показало је да се више од половине од 1.099 кључних подручја за птице селице налази у лошем стању.
Учесници самита у Најробију усвојили су декларацију којом су се владе, научници, организације за заштиту природе и финансијске институције обавезали на снажнију заштиту миграторних путева.
Према подацима „Бирдлајфа“, развојне банке су од 2021. године мобилисале више од шест милијарди долара за очување и обнову станишта дуж рута којима се птице крећу.
Извештај показује и да мере заштите могу да дају резултате, али само уколико државе сарађују дуж читавих миграторних путева, а не искључиво на појединачним заштићеним подручјима.
