INTERVJU: POKRAJINSKI SEKRETAR ZA VISOKO OBRAZOVANJE
ZA FAKULTETE U 2026. GODINI 600 MILIONA DINARA Nauka, inovacije i mladi tri su stuba razvoja Vojvodine, kaže prof. dr Branko Markoski
Za kapitalne investicije i kontinuiranu programsku podršku putem javnih konkursa studentima, nastavnicima i fakultetima, u 2026. godini, planirana su sredstva u iznosu od preko 600 miliona dinara.
Kako je za „Dnevnik” objasnio pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Branko Markoski, ova sredstva će omogućiti unapređenje studiranja, nastavnih procesa, edukaciju nastavnog kadra, osavremenjavanje prostora, laboratorija, opreme i infrastrukture na fakultetima i institutima.
Prema njegovim rečima, ciljevi koje Pokrajinska vlada i Sekretarijat žele da postignu su istovremeno unapređenje uslova za rad i studiranje, da se podigne kvalitet i merljivost naučnih rezultata i ojača primena istraživanja u privredi i javnom sektoru.
Na koje načine će Pokrajinski sekretarijat u 2026. godini ulagati u visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost u Vojvodini i koji su prioriteti Sekretarijata kada je reč o finansijskoj podršci fakultetima i istraživačkim centrima?
– I pored svih izazova koje je donela 2025. godina, Sekretarijat je uspeo da sprovede aktivnosti predviđene budžetom sa gotovo 97 odsto realizacije od ukupno planiranih sredstava. I ove godine, planiramo da realizujemo aktivnosti usmerene na podršku fakultetima. Među prioritete spadaju infrastruktura i oprema, odnosno ulaganja u laboratorije, nastavne uslove i savremenu opremu kao osnovu kvaliteta i konkurentnosti, potom stabilna podrška istraživačkim i inovacionim projektima, uz jasne kriterijume i očekivane ishode, transfer znanja, saradnja sa privredom i rešenja koja imaju vidljiv društveni efekat, popularizacije naučnog i tehnološkog stvaralaštva na teritoriji AP Vojvodine, studentski standard, što podrazumeva regresiranje prevoza studenata, rekreativne i edukativne aktivnosti studenata kroz finansiranje boravka i svih pratećih troškova, ulaganja u studentske domove i menzu, jer je kvalitet studiranja i pitanje svakodnevnih uslova života.
Komunikacija mora biti dvosmerna
Kako Pokrajinski sekretarijat uvažava glas studenata pri donošenju odluka o visokom obrazovanju i naučnoistraživačkoj delatnosti?
– Glas studenata uvažavamo kroz zakonom i statutom definisane mehanizme studentskog organizovanja, jer je to najodgovorniji i najefikasniji način da studentske potrebe dođu do odluke. Podržavam zahtev da se poštuju institucije i pozivam studente da se aktivno uključe kroz legitimna studentska tela na fakultetima i univerzitetskom nivou. Za Sekretarijat to znači da pri kreiranju programa (studentski standard, konkursne linije, mobilnost) insistiramo na redovnoj, dvosmernoj komunikaciji i na tome da studentski predlozi imaju jasan institucionalni put do realizacije.
Kakva je trenutna saradnja Pokrajinskog sekretarijata sa Univerzitetom u Novom Sadu, posebno nakon blokade fakulteta koja je bila, odnosno da li postoji komunikacija sa dekanima i rektorom Dejanom Madićem?
– Normalizacija nastave i povratak studenata u učionice bili su i ostali apsolutni prioritet Sekretarijata. Nakon perioda blokada, insistirali smo na pristupu koji daje rezultate: institucionalna komunikacija, poštovanje akademskog kalendara i uvažavanje autonomije Univerziteta. Saradnja sa rektorom prof. dr Dejanom Madićem i dekanima fakulteta je dobra i kontinuirana, zasnovana na unapređenju duha zajedništva, sa ciljem međusobnog povezivanja ustanova visokog obrazovanja. Tokom prošle godine, jedini u Srbiji, organizovali smo redovne sastanke sa dekanima kako bismo pravovremeno rešavali otvorena pitanja i usaglašavali postupanje u situacijama koje mogu ugroziti nastavni proces. Organizovali smo i zajedničke sastanke dekana Univerziteta u Novom Sadu sa ministrom prosvete prof. dr Dejanom Vukom Stankovićem, kako bi se poteškoće prevazišle kroz institucije i da se nastava zaštiti kao prioritet.
Kako vidite moguće rešenje za krizne situacije na fakultetima, poput blokada ili nezadovoljstva studenata i nastavnika?
– Moguće rešenje u eventualnim kriznim situacijama na fakultetima vidim kroz model koji istovremeno čuva autonomiju univerziteta, ali i pravo studenata na obrazovanje. Ključ je u tome da se problemi rešavaju pre eskalacije i u okviru institucija, predviđenih Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o studentskom organizovanju. Reagovanje u ranim fazama, kroz otvaranje tema dok su još rešive, obezbeđuje nesmetanu organizaciju nastave, ispita, drugih uslovi studiranja, kao i siguran status nastavnog kadra. Smatram da je strukturisan dijalog kroz radne grupe student–nastavnik–uprava, sa jasnim dnevnim redom, rokovima i proverljivim merama, siguran način rešavanja nesuglasica. Nezadovoljstvo treba čuti i uvažiti, ali obrazovni proces mora ostati stabilan. U izazovnom periodu 2025. godine, u skladu sa zahtevima rektora i dekana, svi javni konkursi su sprovedeni u devetom mesecu, po uspostavljanju redovnih aktivnosti na fakultetima, što je zahtevalo dodatne napore, ali je konstruktivni dijalog doprineo zadovoljenju potreba institucija visokog obrazovanja, kao i istraživača koji se bave naučnoistraživačkom delatnošću.
Koje mehanizme Sekretarijat može da ponudi da se očuva stabilnost i kontinuiran rad fakulteta?
– Sekretarijat je deo Pokrajinske vlade i deluje kao institucionalni oslonac visokom obrazovanju i to kroz instrumente koji obezbeđuju stabilnost i predvidljivost. U okviru budžeta Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost za ovu godinu planirane aktivnosti i ključni mehanizmi za očuvanje i unapređenje stabilnosti, kao i za kontinuiran rad faklteta. Tu se ubrajaju javni konkursi kao podrška studentima, nastavnom kadru i istraživačima, kako bi se ključne aktivnosti odvijale bez prekida, potom programi od posebnog značaja (2025–2028) kao višegodišnja predvidljivost za istraživačke timove i ustanove, internacionalizacija koja se odnosi na podršku učešću na međunarodnim programima, konferencijama i usavršavanjima, ulaganja u savremenu naučnu opremu kroz jačanje laboratorija i istraživačke infrastrukture na fakultetima i institutima i koordinacija sa Ministarstvom i Pokrajinskom vladom kako bi se definisali jasne upisne procedure, kvote i institucionalna predvidljivost akademske godine.
Sistemska podrška studentima i nauci
Koji su najveći rezultati i dostignuća Pokrajinskog sekretarijata u oblasti visokog obrazovanja i nauke do sada?
– Najvećim rezultatima smatram stabilizaciju nastavnog procesa, osnaživanje institucija kroz predvidljive konkurse, kao i direktnu podršku studentima. U izazovnim okolnostima insistirali smo na normalizaciji nastave i institucionalnim rešenjima. Paralelno, učvrstili smo sistem javnih poziva za projekte, opremu i razvoj, uključujući program projekte od značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti (2025–2028). Uz to, kroz stipendije i programe za mlade dali smo jasan podsticaj talentima da grade karijeru u Vojvodini.
Velikim uspehom smatramo i podizanje iznosa sredstava za stalne troškove fakulteta, koji su povećani u 2024. godini za 89,56 odsto u odnosu na do tada isplaćena sredstva. Zahvaljujući zalaganju i razumevanju predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković i članova Pokrajinske vlade, u 2025. godini iznos sredstava za stalne troškove je uvećan za 37,56 odsto u odnosu na 2024. godinu. Takođe, završena je projektno-tehnička dokumentacija za izgradnju novog studentskog restorana u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, za čiju izgradnju će Pokrajinska vlada obezbediti sredstva. Značajnim rezultatom smatram i to što su osnovane prve Akademije strukovnih studija u AP Vojvodini Pokrajinska vlada je obezbedila sredstva, i to po prvi put u punom iznosu, za studentske rekreativne i edukativne aktivnosti studenata kroz finansiranje boravka i svih pratećih troškova.
Kako ocenjujete kvalitet fakulteta i istraživačkih institucija u Vojvodini u poređenju sa ostatkom Srbije i regiona?
– Vojvodina je sastavni deo Srbije, a Srbija velikim koracima korača ka digitalnoj suverenosti, takođe, izgradnja BIO4 kampusa u Beogradu, kao i kupovinom novih super kompjutera i izgradnjom dodatnih Data centra i planom da se sagradi i Data fabrika, u korak sa izgradnjom našeg LLM-a, pokazuje da je Srbija nezaustavljiva na polju nauke. Vojvodina prati taj razvoj. Ulažemo velike sume u razvoj nauke. U poređenju sa regionom, Vojvodina je dobro pozicionirana: kombinujemo stabilnu akademsku tradiciju sa sve snažnijim povezivanjem sa privredom i inovacionom infrastrukturom, što je najbolji put da budemo konkurentni i privlačni i studentima i istraživačima.
Uprkos izazovima koje smo imali tokom prošle godine, i činjenice da se trenutno ne nalazimo na listi 1.000 najboljih univerziteta, Univerzitet u Novom Sadu je i dalje uspešno rangiran na Šangajskoj listi po akademskim oblastima. Takođe, želim da istaknem veliki uspeh Univerziteta u Novom Sadu, koji je ponovo izabran za sedište Sekretarijata za saradnju kineskih univerziteta sa univerzitetima u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Na koji način Naučno-tehnološki park (NTP) u Novom Sadu doprinosi povezivanju univerziteta, naučnih institucija i privrede?
– Izgradnja NTP-a Novi Sad je finansirana iz kredita Evropske investicione banke-EIB i direktnih sretstava AP Vojvodine. Važno je napomenuti da je EIB insistirao da se uradi Studija opravdanosti po njihovim merilima, i ta studija je definisala misiju i viziju našeg NTP-a. Novosadski NTP je formiran kako bi se spojili obrazovanje, nauka i saradnja sa privredom, pre svega da mladi kreativni ljudi rezultate svojih istraživanja pretoče u proizvode, usluge procese ili softver koji će naći svoje mesto na tržištu. On omogućava veću vidljivost univerziteta u međunarodnom i domaćem privrednom i istraživačkom okruženju. Osmišljen je tako i da pomaže preduzetnicima koji započinju novi biznis (startap) u oblasti visokih tehnologija. Omogućava velikom broju najboljih studenata da nakon završetka svojih studija nađu posao u domenu istraživanja i razvoja u Novom Sadu umesto u inostranstvu, kao i da poveže doktorske studije sa praktičnim R&D (istraživanje i razvoj) aktivnostima.
Ako govorimo o obrazovanju ciljna grupa su studenti, pre svega iz elektrotehnike i IKT (informaciono-komunikacione) tehnologija. Njihovo stečeno znanje omogućava im da odmah po diplomiranju mogu da stvaraju profit svojim radnim angažovanjem tako što imaju mogućnost da rede u firmama u okviru NTP-a. Napomenuo bih da je misija naučno-tehnološkog parka da omogući i podrži razvoj postojećih domaćih inovativnih tehnoloških kompanija, kao i kreiranje novih, podstakne interakciju između javnog i privatnog sektora, privuče međunarodne tehnološki inovativne kompanije da u Srbiji otvore svoje razvojne centre, promoviše komercijalizaciju istraživačkih i naučnih rezultata, omogući mladim kreativnim studentima da svoju budućnost ostvare ovde.
Treba istaći da se u novosadskom NTP- u nalazi i Institut za veštačku inteligenciju, koji je osnovan kako bi se iskoristio celokupan istraživački potencijal u domenu veštačke inteligencije širom Srbije i u inostranstvu. Posebno sam ponosan što je jedan od najvećih amfiteatara na Univerzitetu u Novom Sadu, amfiteatar u u NTP-u, nosi ime čuvene Mileve Marić Ajnštajn.
Veliki značaj Naučno-tehnološkog parka
Sama tehnologija rada NTP Novi Sad je zasnovana na tri koraka. Prvi korak je zajednički radni prostor, gde mladi studenti završnih godina ili diplomci, koji imaju ideju, kad zakucaju na vrata NTP-a dobijaju prostor da tu ideju razvijaju, obezbeđuju im se mentori koji sa njima rade, ujedno se međusobno druže, razmenjuju ideje i u jednom trenutku njih nekoliko odluče da formiraju malo startap preduzeće. U tom trenutku u NTP-u dobijaju kancelariju na tri godine gde razvijaju ideje uz našu pomoć i mentorstvo. Bitno je napomenuti da ovaj program razvijaju zajedno i Sekretarijat za visoko obrazovanje i nauku, gde se subvencionišu troškovi boravka tih mladiš kreativnih ljudi u tom periodu. Zajedno sa tim mladim ljudima formirali smo jedan inovativni eko-sistem čiji je krajnji cilj da posle tri godine taj startap preraste u malu kompaniju koja ima svoj proizvod na tržištu. U protekle četiri godine u NTP-u boravilo više od 70 startapova, sad ih je 40, od kojih je više od 20 preraslo u kompaniju sa konkretnim inovativnim proizvodom. Konačno treći korak su razvojni delovi kompanija koje ulažu u svoj R&D (istraživanje i razvoj). U ovo trenutku u NTP-u boravi 36 takvih kompanija ili njihovih razvojnih delova sa preko 1.500 mladih kreativnih ljudi koji svakodnevno borave u NTP-u.
Najavljena je izgradnja Naučno tehnološkog parka 2. Kako je zamišljen, koje delatnosti bi obavljao i kada se može očekivati početak izgradnje?
– Polazeći od činjenice da visoko obrazovanje treba da direktno doprinosi održivom razvoju naše pravede i društva u celini, zasnovanog na znanju i inovacijama, tehnologije i kritičkog mišljenja, krenuli smo u novi projekat izgradnje druge faze, koju smo nazvali NTP2. NTP 2 je prirodan nastavak uspešne priče prvog parka i odgovor na rastuću potrebu za dodatnim prostorom za laboratorije, razvojne centre i startapove. Zamišljen je kao proširenje inovacionog ekosistema sa fokusom na napredne tehnologije, posebno veštačku inteligenciju i digitalna rešenja, uz snažnije povezivanje nauke i privrede.
Na koji način Sekretarijat planira da zadrži talentovane mlade ljude u Vojvodini i smanji odliv mozgova ka inostranstvu?
– Talent se zadržava uslovima i perspektivom, ne samo porukama. Zato radimo istovremeno na četiri pravca - ulaganje u fakultete i infrastrukturu, jačanje nastavnog i istraživačkog kadra, podrška studentima kroz stipendije i razvojne šanse posle studija. Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine predviđa veće ulaganje u studentske prakse, partnerstva sa IT sektorom i modernizaciju tržišta rada kako bi se smanjio „odliv mozgova“, investicije u IT i inovacije, pogotovo u Novom Sadu i okolini, jer se tima stvaraju visokoplaćena radna mesta koja su konkurentna stranom tržištu, omogućavajući mladima da rade za svetske kompanije iz Vojvodine.
