ИНТЕРВЈУ: ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ
ЗА ФАКУЛТЕТЕ У 2026. ГОДИНИ 600 МИЛИОНА ДИНАРА Наука, иновације и млади три су стуба развоја Војводине, каже проф. др Бранко Маркоски
За капиталне инвестиције и континуирану програмску подршку путем јавних конкурса студентима, наставницима и факултетима, у 2026. години, планирана су средства у износу од преко 600 милиона динара.
Како је за „Дневник” објаснио покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Бранко Маркоски, ова средства ће омогућити унапређење студирања, наставних процеса, едукацију наставног кадра, осавремењавање простора, лабораторија, опреме и инфраструктуре на факултетима и институтима.
Према његовим речима, циљеви које Покрајинска влада и Секретаријат желе да постигну су истовремено унапређење услова за рад и студирање, да се подигне квалитет и мерљивост научних резултата и ојача примена истраживања у привреди и јавном сектору.
На које начине ће Покрајински секретаријат у 2026. години улагати у високо образовање и научноистраживачку делатност у Војводини и који су приоритети Секретаријата када је реч о финансијској подршци факултетима и истраживачким центрима?
– И поред свих изазова које је донела 2025. година, Секретаријат је успео да спроведе активности предвиђене буџетом са готово 97 одсто реализације од укупно планираних средстава. И ове године, планирамо да реализујемо активности усмерене на подршку факултетима. Међу приоритете спадају инфраструктура и опрема, односно улагања у лабораторије, наставне услове и савремену опрему као основу квалитета и конкурентности, потом стабилна подршка истраживачким и иновационим пројектима, уз јасне критеријуме и очекиване исходе, трансфер знања, сарадња са привредом и решења која имају видљив друштвени ефекат, популаризације научног и технолошког стваралаштва на територији АП Војводине, студентски стандард, што подразумева регресирање превоза студената, рекреативне и едукативне активности студената кроз финансирање боравка и свих пратећих трошкова, улагања у студентске домове и мензу, јер је квалитет студирања и питање свакодневних услова живота.
Комуникација мора бити двосмерна
Како Покрајински секретаријат уважава глас студената при доношењу одлука о високом образовању и научноистраживачкој делатности?
– Глас студената уважавамо кроз законом и статутом дефинисане механизме студентског организовања, јер је то најодговорнији и најефикаснији начин да студентске потребе дођу до одлуке. Подржавам захтев да се поштују институције и позивам студенте да се активно укључе кроз легитимна студентска тела на факултетима и универзитетском нивоу. За Секретаријат то значи да при креирању програма (студентски стандард, конкурсне линије, мобилност) инсистирамо на редовној, двосмерној комуникацији и на томе да студентски предлози имају јасан институционални пут до реализације.
Каква је тренутна сарадња Покрајинског секретаријата са Универзитетом у Новом Саду, посебно након блокаде факултета која је била, односно да ли постоји комуникација са деканима и ректором Дејаном Мадићем?
– Нормализација наставе и повратак студената у учионице били су и остали апсолутни приоритет Секретаријата. Након периода блокада, инсистирали смо на приступу који даје резултате: институционална комуникација, поштовање академског календара и уважавање аутономије Универзитета. Сарадња са ректором проф. др Дејаном Мадићем и деканима факултета је добра и континуирана, заснована на унапређењу духа заједништва, са циљем међусобног повезивања установа високог образовања. Током прошле године, једини у Србији, организовали смо редовне састанке са деканима како бисмо правовремено решавали отворена питања и усаглашавали поступање у ситуацијама које могу угрозити наставни процес. Организовали смо и заједничке састанке декана Универзитета у Новом Саду са министром просвете проф. др Дејаном Вуком Станковићем, како би се потешкоће превазишле кроз институције и да се настава заштити као приоритет.
Како видите могуће решење за кризне ситуације на факултетима, попут блокада или незадовољства студената и наставника?
– Могуће решење у евентуалним кризним ситуацијама на факултетима видим кроз модел који истовремено чува аутономију универзитета, али и право студената на образовање. Кључ је у томе да се проблеми решавају пре ескалације и у оквиру институција, предвиђених Законом о високом образовању и Законом о студентском организовању. Реаговање у раним фазама, кроз отварање тема док су још решиве, обезбеђује несметану организацију наставе, испита, других услови студирања, као и сигуран статус наставног кадра. Сматрам да је структурисан дијалог кроз радне групе студент–наставник–управа, са јасним дневним редом, роковима и проверљивим мерама, сигуран начин решавања несугласица. Незадовољство треба чути и уважити, али образовни процес мора остати стабилан. У изазовном периоду 2025. године, у складу са захтевима ректора и декана, сви јавни конкурси су спроведени у деветом месецу, по успостављању редовних активности на факултетима, што је захтевало додатне напоре, али је конструктивни дијалог допринео задовољењу потреба институција високог образовања, као и истраживача који се баве научноистраживачком делатношћу.
Које механизме Секретаријат може да понуди да се очува стабилност и континуиран рад факултета?
– Секретаријат је део Покрајинске владе и делује као институционални ослонац високом образовању и то кроз инструменте који обезбеђују стабилност и предвидљивост. У оквиру буџета Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност за ову годину планиране активности и кључни механизми за очување и унапређење стабилности, као и за континуиран рад факлтета. Ту се убрајају јавни конкурси као подршка студентима, наставном кадру и истраживачима, како би се кључне активности одвијале без прекида, потом програми од посебног значаја (2025–2028) као вишегодишња предвидљивост за истраживачке тимове и установе, интернационализација која се односи на подршку учешћу на међународним програмима, конференцијама и усавршавањима, улагања у савремену научну опрему кроз јачање лабораторија и истраживачке инфраструктуре на факултетима и институтима и координација са Министарством и Покрајинском владом како би се дефинисали јасне уписне процедуре, квоте и институционална предвидљивост академске године.
Системска подршка студентима и науци
Који су највећи резултати и достигнућа Покрајинског секретаријата у области високог образовања и науке до сада?
– Највећим резултатима сматрам стабилизацију наставног процеса, оснаживање институција кроз предвидљиве конкурсе, као и директну подршку студентима. У изазовним околностима инсистирали смо на нормализацији наставе и институционалним решењима. Паралелно, учврстили смо систем јавних позива за пројекте, опрему и развој, укључујући програм пројекте од значаја за развој научноистраживачке делатности (2025–2028). Уз то, кроз стипендије и програме за младе дали смо јасан подстицај талентима да граде каријеру у Војводини.
Великим успехом сматрамо и подизање износа средстава за сталне трошкове факултета, који су повећани у 2024. години за 89,56 одсто у односу на до тада исплаћена средства. Захваљујући залагању и разумевању председнице Покрајинске владе Маје Гојковић и чланова Покрајинске владе, у 2025. години износ средстава за сталне трошкове је увећан за 37,56 одсто у односу на 2024. годину. Такође, завршена је пројектно-техничка документација за изградњу новог студентског ресторана у кампусу Универзитета у Новом Саду, за чију изградњу ће Покрајинска влада обезбедити средства. Значајним резултатом сматрам и то што су основане прве Академије струковних студија у АП Војводини Покрајинска влада је обезбедила средства, и то по први пут у пуном износу, за студентске рекреативне и едукативне активности студената кроз финансирање боравка и свих пратећих трошкова.
Како оцењујете квалитет факултета и истраживачких институција у Војводини у поређењу са остатком Србије и региона?
– Војводина је саставни део Србије, а Србија великим корацима корача ка дигиталној суверености, такође, изградња БИО4 кампуса у Београду, као и куповином нових супер компјутера и изградњом додатних Дата центра и планом да се сагради и Дата фабрика, у корак са изградњом нашег ЛЛМ-а, показује да је Србија незаустављива на пољу науке. Војводина прати тај развој. Улажемо велике суме у развој науке. У поређењу са регионом, Војводина је добро позиционирана: комбинујемо стабилну академску традицију са све снажнијим повезивањем са привредом и иновационом инфраструктуром, што је најбољи пут да будемо конкурентни и привлачни и студентима и истраживачима.
Упркос изазовима које смо имали током прошле године, и чињенице да се тренутно не налазимо на листи 1.000 најбољих универзитета, Универзитет у Новом Саду је и даље успешно рангиран на Шангајској листи по академским областима. Такође, желим да истакнем велики успех Универзитета у Новом Саду, који је поново изабран за седиште Секретаријата за сарадњу кинеских универзитета са универзитетима у Централној и Источној Европи.
На који начин Научно-технолошки парк (НТП) у Новом Саду доприноси повезивању универзитета, научних институција и привреде?
– Изградња НТП-а Нови Сад је финансирана из кредита Европске инвестиционе банке-ЕИБ и директних сретстава АП Војводине. Важно је напоменути да је ЕИБ инсистирао да се уради Студија оправданости по њиховим мерилима, и та студија је дефинисала мисију и визију нашег НТП-а. Новосадски НТП је формиран како би се спојили образовање, наука и сарадња са привредом, пре свега да млади креативни људи резултате својих истраживања преточе у производе, услуге процесе или софтвер који ће наћи своје место на тржишту. Он омогућава већу видљивост универзитета у међународном и домаћем привредном и истраживачком окружењу. Осмишљен је тако и да помаже предузетницима који започињу нови бизнис (стартап) у области високих технологија. Омогућава великом броју најбољих студената да након завршетка својих студија нађу посао у домену истраживања и развоја у Новом Саду уместо у иностранству, као и да повеже докторске студије са практичним R&D (истраживање и развој) активностима.
Ако говоримо о образовању циљна група су студенти, пре свега из електротехнике и ИКТ (информационо-комуникационе) технологија. Њихово стечено знање омогућава им да одмах по дипломирању могу да стварају профит својим радним ангажовањем тако што имају могућност да реде у фирмама у оквиру НТП-а. Напоменуо бих да је мисија научно-технолошког парка да омогући и подржи развој постојећих домаћих иновативних технолошких компанија, као и креирање нових, подстакне интеракцију између јавног и приватног сектора, привуче међународне технолошки иновативне компаније да у Србији отворе своје развојне центре, промовише комерцијализацију истраживачких и научних резултата, омогући младим креативним студентима да своју будућност остваре овде.
Треба истаћи да се у новосадском НТП- у налази и Институт за вештачку интелигенцију, који је основан како би се искористио целокупан истраживачки потенцијал у домену вештачке интелигенције широм Србије и у иностранству. Посебно сам поносан што је један од највећих амфитеатара на Универзитету у Новом Саду, амфитеатар у у НТП-у, носи име чувене Милеве Марић Ајнштајн.
Велики значај Научно-технолошког парка
Сама технологија рада НТП Нови Сад је заснована на три корака. Први корак је заједнички радни простор, где млади студенти завршних година или дипломци, који имају идеју, кад закуцају на врата НТП-а добијају простор да ту идеју развијају, обезбеђују им се ментори који са њима раде, уједно се међусобно друже, размењују идеје и у једном тренутку њих неколико одлуче да формирају мало стартап предузеће. У том тренутку у НТП-у добијају канцеларију на три године где развијају идеје уз нашу помоћ и менторство. Битно је напоменути да овај програм развијају заједно и Секретаријат за високо образовање и науку, где се субвенционишу трошкови боравка тих младиш креативних људи у том периоду. Заједно са тим младим људима формирали смо један иновативни еко-систем чији је крајњи циљ да после три године тај стартап прерасте у малу компанију која има свој производ на тржишту. У протекле четири године у НТП-у боравило више од 70 стартапова, сад их је 40, од којих је више од 20 прерасло у компанију са конкретним иновативним производом. Коначно трећи корак су развојни делови компанија које улажу у свој R&D (истраживање и развој). У ово тренутку у НТП-у борави 36 таквих компанија или њихових развојних делова са преко 1.500 младих креативних људи који свакодневно бораве у НТП-у.
Најављена је изградња Научно технолошког парка 2. Како је замишљен, које делатности би обављао и када се може очекивати почетак изградње?
– Полазећи од чињенице да високо образовање треба да директно доприноси одрживом развоју наше праведе и друштва у целини, заснованог на знању и иновацијама, технологије и критичког мишљења, кренули смо у нови пројекат изградње друге фазе, коју смо назвали НТП2. НТП 2 је природан наставак успешне приче првог парка и одговор на растућу потребу за додатним простором за лабораторије, развојне центре и стартапове. Замишљен је као проширење иновационог екосистема са фокусом на напредне технологије, посебно вештачку интелигенцију и дигитална решења, уз снажније повезивање науке и привреде.
На који начин Секретаријат планира да задржи талентоване младе људе у Војводини и смањи одлив мозгова ка иностранству?
– Талент се задржава условима и перспективом, не само порукама. Зато радимо истовремено на четири правца - улагање у факултете и инфраструктуру, јачање наставног и истраживачког кадра, подршка студентима кроз стипендије и развојне шансе после студија. Стратегија за младе у Републици Србији за период од 2023. до 2030. године предвиђа веће улагање у студентске праксе, партнерства са ИТ сектором и модернизацију тржишта рада како би се смањио „одлив мозгова“, инвестиције у ИТ и иновације, поготово у Новом Саду и околини, јер се тима стварају високоплаћена радна места која су конкурентна страном тржишту, омогућавајући младима да раде за светске компаније из Војводине.
