(FOTO) LEPOTICA BEZ IMENA NA TRGU MARIJE TRANDAFIL Palata koja čuva duh secesije gospodskog grada

Palata je bez zvaničnog imena, ali sa snažnim karakterom, i više od jednog veka tiho svedoči o vremenu u kom je arhitektura bila i umetnost i izraz građanske samosvesti.

Izgrađena 1909. godine, po projektu čuvenog budimpeštanskog arhitekte Lipota Baumhorna, ova spratna palata predstavlja jedan od najčistijih primera mađarske secesije u Novom Sadu. Baumhorn, koji je ostavio dubok trag u panonskoj arhitekturi, upravo je u Novom Sadu ostvario nesvakidašnje plodan opus, utisnuvši gradu prepoznatljiv stilski pečat izgradnjom zgraada poput Menratove palate ili Novosadske sinagoge.

Palata na Trgu Marije Trandafil od samog početka imala je isključivo stambenu namenu i, za razliku od mnogih objekata u centru, do danas nije menjala namenu. U vremenu kada se stare gradske kuće često pretvaraju u kancelarije, ordinacije ili lokale, ova zgrada i dalje živi svoj tihi, građanski život.

Arhitektonski dragulj

Arhitektonski posmatrano, fasada palate pravi je mali udžbenik secesije. Kombinacija fasadne opeke, ružičastog kamena i maltera daje joj dinamiku i toplinu, dok raznovrsni polukružni prozori: monofore, bifore, trifore i okulusi razigravaju njen ritam. Posebnu pažnju privlači polukružni erker iznad glavnog ulaza, kao i balkoni na kamenim konzolama sa dekorativnim ogradama od kovanog gvožđa.

Vertikalu fasade naglašavaju snažne zidane atike, čije višestrane konture i danas dominiraju vizurom trga. Iza njih se krije krov pokriven eternit pločama,  materijalom koji je u vreme gradnje predstavljao savremeno tehničko rešenje.

No, prava čar ove palate otkriva se tek pri ulasku. Visoki ajnfort, ukrašen ornamentima, maskama i biljnim motivima, deluje kao vremenska kapija. Dekoracija se nastavlja i u stepenišnom prostoru, gde široka četvorokraka stepenica, ograda od livenog gvožđa i secesijski fenjer stvaraju atmosferu otmene gradske kuće s početka dvadesetog veka.

Lepotica secesije

Jedna od najvećih vrednosti ovog zdanja jeste činjenica da je do danas očuvano gotovo u izvornom obliku. Bez značajnijih građevinskih intervencija, palata i dalje nosi svoju originalnu estetiku što je, kako ističu poznavaoci arhitekture, pre svega zasluga stanara koji pažljivo čuvaju stilsko nasleđe. Uređeno dvorište popločano klinker opekom samo je još jedan dokaz te brige.

U gradu koji se neprestano menja, palata na Trgu Marije Trandafil ostaje kao podsetnik da arhitektura nije samo zid i krov, već i pamćenje. Možda nema ime u službenim knjigama, ali u kolektivnom osećaju grada ona ga odavno ima - lepotica secesije.

A možda je baš to njeno najveće dostojanstvo: da ne bude samo adresa, već priča.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.