(ФОТО) ЛЕПОТИЦА БЕЗ ИМЕНА НА ТРГУ МАРИЈЕ ТРАНДАФИЛ Палата која чува дух сецесије господског града
У самом срцу старог језгра Новог Сада, на адреси Трг Марије Трандафил 12, стоји здање поред ког пролазници често прођу а да не примете раскошну фесаду која улепшава цео кварт овог историјског дела Новог Сада.
Палата је без званичног имена, али са снажним карактером, и више од једног века тихо сведочи о времену у ком је архитектура била и уметност и израз грађанске самосвести.
Изграђена 1909. године, по пројекту чувеног будимпештанског архитекте Липота Баумхорна, ова спратна палата представља један од најчистијих примера мађарске сецесије у Новом Саду. Баумхорн, који је оставио дубок траг у панонској архитектури, управо је у Новом Саду остварио несвакидашње плодан опус, утиснувши граду препознатљив стилски печат изградњом зграада попут Менратове палате или Новосадске синагоге.
Палата на Тргу Марије Трандафил од самог почетка имала је искључиво стамбену намену и, за разлику од многих објеката у центру, до данас није мењала намену. У времену када се старе градске куће често претварају у канцеларије, ординације или локале, ова зграда и даље живи свој тихи, грађански живот.
Архитектонски драгуљ
Архитектонски посматрано, фасада палате прави је мали уџбеник сецесије. Комбинација фасадне опеке, ружичастог камена и малтера даје јој динамику и топлину, док разноврсни полукружни прозори: монофоре, бифоре, трифоре и окулуси разигравају њен ритам. Посебну пажњу привлачи полукружни еркер изнад главног улаза, као и балкони на каменим конзолама са декоративним оградама од кованог гвожђа.
Вертикалу фасаде наглашавају снажне зидане атике, чије вишестране контуре и данас доминирају визуром трга. Иза њих се крије кров покривен етернит плочама, материјалом који је у време градње представљао савремено техничко решење.
Но, права чар ове палате открива се тек при уласку. Високи ајнфорт, украшен орнаментима, маскама и биљним мотивима, делује као временска капија. Декорација се наставља и у степенишном простору, где широка четворокрака степеница, ограда од ливеног гвожђа и сецесијски фењер стварају атмосферу отмене градске куће с почетка двадесетог века.
Лепотица сецесије
Једна од највећих вредности овог здања јесте чињеница да је до данас очувано готово у изворном облику. Без значајнијих грађевинских интервенција, палата и даље носи своју оригиналну естетику што је, како истичу познаваоци архитектуре, пре свега заслуга станара који пажљиво чувају стилско наслеђе. Уређено двориште поплочано клинкер опеком само је још један доказ те бриге.
У граду који се непрестано мења, палата на Тргу Марије Трандафил остаје као подсетник да архитектура није само зид и кров, већ и памћење. Можда нема име у службеним књигама, али у колективном осећају града она га одавно има - лепотица сецесије.
А можда је баш то њено највеће достојанство: да не буде само адреса, већ прича.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.