IMA LI LJUDSKI ŽIVOT GRANICE? To je priča koja još nije ispričana i završena
Nova studija koja se bavi podacima iz preko 450 regiona zapadne Evrope pokazuje da ljudske granice životne dobi još nisu dostignute.
Istraživači su analizirali razvoj očekivane dužine života od 1992. do 2019. godine i otkrili da u “najboljim” regionima (gde je prosečna dužina života najveća) još uvek postoji stabilan porast očekivane životne dobi. To znači da, bez obzira na pojedine usložnjene trendove u nekim delovima Evrope, tamo gde zdravstvene i socijalne okolnosti to dozvoljavaju ljudi mogu očekivati da žive sve duže, i da za sada ne postoji dokaz o “biološkom graničniku” koji zaustavlja taj rast.
Među apsolutnim rekorderima su Monako, Hong Kong I Japan, gde prosečni životni vek prelazi 85 godina
Studija je pokazala da, iako se rast očekivane dužine života usporavao u poslednjih nekoliko godina u određenim regionima, to ne znači da je dostignut maksimum. U nekim delovima Evrope i dalje se beleži porast životnog veka za muškarce i žene, što ukazuje da još uvek postoje mogućnosti za produžavanje života kroz bolju zdravstvenu zaštitu, prevenciju i socijalne mere.
Ukratko, istraživači tvrde da nije pronađen kraj ljudske dugovečnosti — da nema jasnog “stropa” na koji ljudski život dostiže i dalje se mogu ostvariti dobici u očekivanom životnom veku, posebno u delovima sveta gde su uslovi za zdravlje najpovoljniji.
Nije samo pitanje gena
Iako genetika ima određeni uticaj, istraživawa pokazuju da je način živopta presudan.
Drugim rečima, dutgovečnost nie4j samo pitanje dobrih gena, već okruženja, navika i društvenih uslova. Upravo zato najduže žive oni koji kombinuju kbalitetnu zdravstvenu zaštoitu sa zdravim, uravnoteženim i socijalno povezanim načinom života.
Prema najnovijim demografskim podacima, najduži prosečni životni vek beleži se u nekoliko visoko razvijenih zemalja i teritorija. Među apsolutnim rekorderima su Monako, Hong Kong i Japan, gde prosečan životni vek prelazi 85 godina. Veoma visoko su i Španija, Švajcarska, Italija, Južna Koreja i Singapur.
Istraživači tvrde da nije pronađen kraj ljudske dugovečnosti –i da se i dalje mogu ostvariti dobici u očekivnom životnom veku
Razlozi za dugovečnost u ovim državama nisu mistični, već sistemski. Pre svega, reč je o snažnim zdravstvenim sistemima, ranoj dijagnostici i dostupnosti terapija. Visok nivo obrazovanja, stabilni socijalni sistemi i bolji životni standard takođe igraju važnu ulogu. U Japanu se, na primer, dug život povezuje sa tradicionalnom ishranom bogatom ribom, povrćem i fermentisanim namirnicama, kao i sa kulturom umerenosti. U mediteranskim zemljama, poput Španije i Italije, značajan faktor je mediteranska ishrana – maslinovo ulje, povrće, mahunarke, riba – ali i snažne porodične i društvene veze.
Pored državnih statistika, naučnici izdvajaju i takozvane „plave zone“ – specifične regione u kojima je koncentracija stogodišnjaka znatno veća od svetskog proseka. Među njima su Okinava u Japanu, planinski deo Sardinije u Italiji, poluostrvo Nikoja u Kostariki, ostrvo Ikarija u Grčkoj i zajednica Loma Linda u Kaliforniji.
Zajedničke karakteristike ovih područja su umerena, uglavnom biljna ishrana, svakodnevna fizička aktivnost koja nije nužno sport već prirodno kretanje tokom dana, snažne porodične i komšijske veze, osećaj svrhe i niži nivo hroničnog stresa. U Loma Lindi, na primer, važnu ulogu imaju verska zajednica i zdravstveno odgovorne životne navike, dok se na Ikariji dugovečnost povezuje sa mediteranskom ishranom i mirnijim tempom života.
I. Radoičić
