ИМА ЛИ ЉУДСКИ ЖИВОТ ГРАНИЦЕ? То је прича која још није испричана и завршена
Нова студија која се бави подацима из преко 450 региона западне Европе показује да људске границе животне доби још нису достигнуте.
Истраживачи су анализирали развој очекиване дужине живота од 1992. до 2019. године и открили да у “најбољим” регионима (где је просечна дужина живота највећа) још увек постоји стабилан пораст очекиване животне доби. То значи да, без обзира на поједине усложњене трендове у неким деловима Европе, тамо где здравствене и социјалне околности то дозвољавају људи могу очекивати да живе све дуже, и да за сада не постоји доказ о “биолошком граничнику” који зауставља тај раст.
Међу апсолутним рекордерима су Монако, Хонг Конг И Јапан, где просечни животни век прелази 85 година
Студија је показала да, иако се раст очекиване дужине живота успоравао у последњих неколико година у одређеним регионима, то не значи да је достигнут максимум. У неким деловима Европе и даље се бележи пораст животног века за мушкарце и жене, што указује да још увек постоје могућности за продужавање живота кроз бољу здравствену заштиту, превенцију и социјалне мере.
Укратко, истраживачи тврде да није пронађен крај људске дуговечности — да нема јасног “стропа” на који људски живот достиже и даље се могу остварити добици у очекиваном животном веку, посебно у деловима света где су услови за здравље најповољнији.
Није само питање гена
Иако генетика има одређени утицај, истраживаwа показују да је начин живопта пресудан.
Другим речима, дутговечност ние4ј само питање добрих гена, већ окружења, навика и друштвених услова. Управо зато најдуже живе они који комбинују кбалитетну здравствену заштоиту са здравим, уравнотеженим и социјално повезаним начином живота.
Према најновијим демографским подацима, најдужи просечни животни век бележи се у неколико високо развијених земаља и територија. Међу апсолутним рекордерима су Монако, Хонг Конг и Јапан, где просечан животни век прелази 85 година. Веома високо су и Шпанија, Швајцарска, Италија, Јужна Кореја и Сингапур.
Истраживачи тврде да није пронађен крај људске дуговечности –и да се и даље могу остварити добици у очекивном животном веку
Разлози за дуговечност у овим државама нису мистични, већ системски. Пре свега, реч је о снажним здравственим системима, раној дијагностици и доступности терапија. Висок ниво образовања, стабилни социјални системи и бољи животни стандард такође играју важну улогу. У Јапану се, на пример, дуг живот повезује са традиционалном исхраном богатом рибом, поврћем и ферментисаним намирницама, као и са културом умерености. У медитеранским земљама, попут Шпаније и Италије, значајан фактор је медитеранска исхрана – маслиново уље, поврће, махунарке, риба – али и снажне породичне и друштвене везе.
Поред државних статистика, научници издвајају и такозване „плаве зоне“ – специфичне регионе у којима је концентрација стогодишњака знатно већа од светског просека. Међу њима су Окинава у Јапану, планински део Сардиније у Италији, полуострво Никоја у Костарики, острво Икарија у Грчкој и заједница Лома Линда у Калифорнији.
Заједничке карактеристике ових подручја су умерена, углавном биљна исхрана, свакодневна физичка активност која није нужно спорт већ природно кретање током дана, снажне породичне и комшијске везе, осећај сврхе и нижи ниво хроничног стреса. У Лома Линди, на пример, важну улогу имају верска заједница и здравствено одговорне животне навике, док се на Икарији дуговечност повезује са медитеранском исхраном и мирнијим темпом живота.
И. Радоичић
