ISTORIJSKI SKOK EURIBORA: DA LI NAS ČEKA SCENARIO „ŠVAJCARACA“? Evo šta kažu stručnjaci!
Dvanaestomesečni euribor napravio je svoj najveći skok u jednom danu za poslednjih 18 godina, još od juna 2008. Šestomesečni euribor je porastao najviše za poslednje tri godine. Jedino je tromesečni euribor ostao manje-više miran.
Budući da visina euribora utiče na kredite vezane za evro i u Srbiji, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović ističe da nagli skok euribora neće mnogo uticati na rate kredita, jer evro nije oslabio u odnosu na dinar.
– Euribor je indikator, odnosno mera koja se koristi u obračunu. Ukoliko on raste, rastu i rate kredita, ukoliko pada, padaju rate. Za sada ne vidim da će se nešto značajno menjati. Mislim da će kamate bar u kratkom periodu ostati na ovom nivou – rekao je Musabegović.
Odnos evro–dolar pokazuje kuda ide novac
Po njegovim rečima, reč je je o dnevnom skoku euribora, ali on nije trajan.
– Na kredite s varijabilnom kamatnom stopom uticaj euribora uvek je značajan. Kada on raste, raste i kamata, a kada pada, isto se dešava i s kamatama. Ipak, sada je prvi kvartal i verovatno je da će sadašnji rast euribora malo uticati na rate kredita za one koji su ugovorili tromesečni euribor. Ali ne može da se dogodi situacija kao što je bila s kreditima u švajcarskim francima, kada su rate drastično porasle. Sada postoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji sprečava da kamate naglo skoče i pređu pet procenata – kaže Musabegović za „Dnevnik”. – Ako bi euribor porastao za pola procenta, to bi moglo da dovede do porasta rate kredita između 15 i 20 posto, u zavisnosti od toga kada je i pod kojim uslovima podignut kredit, koliko je otplaćen. Ono što građani moraju da znaju jeste da rata kredita ne bi trebalo da prelazi od 30 do 35 odsto ukupnih mesečnih primanja.
Srbija može da reaguje
Prema oceni ekonomista, Srbija trenutno ima dovoljno finansijskih mehanizama da odgovori na potencijalne potrese.
– Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra. To daje prostor Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja – zaključio je profesor Musabegović.
Kod većine stambenih i gotovinskih kredita s promenljivom kamatom banke kao osnovu koriste tromesečni euribor. Musabegović je rekao da se kamata sastoji od vrednosti euribora u tom periodu i marže banke. Prema njegovim rečima, šestomesečni euribor se ređe koristi, dok je tromesečni najčešći parametar za obračun kamate na kredite u evrima.
– Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina povećanje bi moglo da bude 15-20 evra mesečno – naveo je Musabegović.
Buduća kretanja kamatnih stopa u velikoj meri zavise od odluka Evropske centralne banke.
– Glavni cilj je da se inflacija u Evropi zadrži na oko dva posto. Centralna banka mora pažljivo da balansira. Ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu – objasnio je Musabegović.
Ako bi euribor porastao za pola procenta, to bi moglo da dovede do porasta rate kredita između 15 i 20 posto (profesor Ismail Musabegović na Beogradskoj bankarskoj akademiji)
Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost na tržištu doneli su geopolitički rizici i rast cena energenata. Jedan od ključnih razloga za turbulencije na finansijskim tržištima je rast cene nafte.
– Cena nafte je do pre mesec dana bila oko 70 dolara, a sada je oko 100 dolara. To je klasičan naftni šok, koji može da podstakne inflaciju – rekao je Musabegović i dodao da se takvi šokovi mogu odraziti na transport, cene robe i ukupnu ekonomsku aktivnost.
Slabljenje evra u odnosu na dolar takođe je jedan od pokazatelja kretanja kapitala na globalnom tržištu.
– Odnos evro–dolar pokazuje kuda ide novac. Ako su kamate veće u nekoj ekonomiji, kapital se usmerava tamo – rekao je sagovornik. – Smanjenje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama moglo bi da ublaži pritisak na evropsku valutu. Odluke Narodne banke Srbije ne zavise direktno od politika evropskih institucija, ali postoji posredan uticaj. Narodna banka vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara – objasnio je Musabegović.
D. Mlađenović
