ИСТОРИЈСКИ СКОК ЕУРИБОРА: ДА ЛИ НАС ЧЕКА СЦЕНАРИО „ШВАЈЦАРАЦА“? Ево шта кажу стручњаци!
Дванаестомесечни еурибор направио је свој највећи скок у једном дану за последњих 18 година, још од јуна 2008. Шестомесечни еурибор је порастао највише за последње три године. Једино је тромесечни еурибор остао мање-више миран.
Будући да висина еурибора утиче на кредите везане за евро и у Србији, професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић истиче да нагли скок еурибора неће много утицати на рате кредита, јер евро није ослабио у односу на динар.
– Еурибор је индикатор, односно мера која се користи у обрачуну. Уколико он расте, расту и рате кредита, уколико пада, падају рате. За сада не видим да ће се нешто значајно мењати. Мислим да ће камате бар у кратком периоду остати на овом нивоу – рекао је Мусабеговић.
Однос евро–долар показује куда иде новац
По његовим речима, реч је је о дневном скоку еурибора, али он није трајан.
– На кредите с варијабилном каматном стопом утицај еурибора увек је значајан. Када он расте, расте и камата, а када пада, исто се дешава и с каматама. Ипак, сада је први квартал и вероватно је да ће садашњи раст еурибора мало утицати на рате кредита за оне који су уговорили тромесечни еурибор. Али не може да се догоди ситуација као што је била с кредитима у швајцарским францима, када су рате драстично порасле. Сада постоји Закон о заштити корисника финансијских услуга, који спречава да камате нагло скоче и пређу пет процената – каже Мусабеговић за „Дневник”. – Ако би еурибор порастао за пола процента, то би могло да доведе до пораста рате кредита између 15 и 20 посто, у зависности од тога када је и под којим условима подигнут кредит, колико је отплаћен. Оно што грађани морају да знају јесте да рата кредита не би требало да прелази од 30 до 35 одсто укупних месечних примања.
Србија може да реагује
Према оцени економиста, Србија тренутно има довољно финансијских механизама да одговори на потенцијалне потресе.
– Бруто девизне резерве Србије су близу 30 милијарди евра. То даје простор Народној банци да реагује и стабилизује тржиште у случају већих поремећаја – закључио је професор Мусабеговић.
Код већине стамбених и готовинских кредита с променљивом каматом банке као основу користе тромесечни еурибор. Мусабеговић је рекао да се камата састоји од вредности еурибора у том периоду и марже банке. Према његовим речима, шестомесечни еурибор се ређе користи, док је тромесечни најчешћи параметар за обрачун камате на кредите у еврима.
– Код просечног кредита од 100.000 евра на 25 година повећање би могло да буде 15-20 евра месечно – навео је Мусабеговић.
Будућа кретања каматних стопа у великој мери зависе од одлука Европске централне банке.
– Главни циљ је да се инфлација у Европи задржи на око два посто. Централна банка мора пажљиво да балансира. Ако подигне камате, може додатно да успори привреду, а ако дозволи раст инфлације, ризикује инфлаторну спиралу – објаснио је Мусабеговић.
Ако би еурибор порастао за пола процента, то би могло да доведе до пораста рате кредита између 15 и 20 посто (професор Исмаил Мусабеговић на Београдској банкарској академији)
Према његовим речима, додатну неизвесност на тржишту донели су геополитички ризици и раст цена енергената. Један од кључних разлога за турбуленције на финансијским тржиштима је раст цене нафте.
– Цена нафте је до пре месец дана била око 70 долара, а сада је око 100 долара. То је класичан нафтни шок, који може да подстакне инфлацију – рекао је Мусабеговић и додао да се такви шокови могу одразити на транспорт, цене робе и укупну економску активност.
Слабљење евра у односу на долар такође је један од показатеља кретања капитала на глобалном тржишту.
– Однос евро–долар показује куда иде новац. Ако су камате веће у некој економији, капитал се усмерава тамо – рекао је саговорник. – Смањење каматних стопа у Сједињеним Америчким Државама могло би да ублажи притисак на европску валуту. Одлуке Народне банке Србије не зависе директно од политика европских институција, али постоји посредан утицај. Народна банка води самосталну монетарну политику и брине о стабилности цена и курса динара – објаснио је Мусабеговић.
Д. Млађеновић
