MALO POLJOPRIVREDNIKA UZDA SE U POLISU Preko 80 posto useva u Srbiji osigurava sudbina
Pred ratarima u prolećnoj setvi su nova očekivanja i izazovi jer su klimatske promene iz godine u godinu sve izraženije.
Prošle godine prolećni mraz je omlatio trećinu voća, a suša i visoke temperature desetkovale su prinose ratarskih kultura.
Možda će ova ili naredna godina doneti znatno veće štete. Zadatak industrije osiguranja i države jesta da zajednički rade na većem broju osiguranih, s obzirom na to da je poljoprivreda od strateškog značaja za našu zemlju, a obuhvat osiguranja nedovoljan.
Malo poljoprivrednika se odlučuje da osigura površine pod primarnim poljoprivrednim kulturama, voćem i povrćem.
Devedeset odsto osiguranih poljoprivrednika kupuje osnovnu polisu, iako su zbog klimatskih promena neki drugi rizici primarni, pre svega prolećni mraz (Udruženje osiguravača Srbije)
Pre korone, u Srbiji je bilo osigurano jedva 10, a sada do 15 procenata obradivih površina. - Rast je evidentan, ali time ne mogu da budu zadovoljni ni poljoprivrednici koji žive od tog posla, ni država koja ostaje bez znatnog dela BDP-a i plus mora da nadoknađuje štetu. Ne mogu da budu zadovoljni ni osiguravači, jer se postavlja pitanje isplativosti osiguranja poljoprivrede - naveli su za Dnevnik u Udruženju osiguravača Srbije.
U Mađarskoj je, recimo, osigurano oko 50 odsto poljoprivrednih površina, Hrvatskoj oko 60, a u Sloveniji čak 80 odsto.
Kod osiguranja najveći je problem što čak 90 odsto osiguranih poljoprivrednika kupuje osnovnu polisu, iako su zbog klimatskih promena neki drugi rizici primarni, pre svega prolećni mraz, koji je postao redovna pojava na ovim prostorima, ali i oluje i poplave koje nas ne zaobilaze poslednjih godina.
Premije za osiguranje svuda iste
Jedno od rešenja za koje se osiguravači zalažu jeste promena kultura koje se uzgajaju, ali i izjednačavanje subvencija premija osiguranja u regionima i finansijsko jačanje i informisanost poljoprivrednika. - Za rast osiguranja premije osiguranja poljoprivrede, značajno bi bilo da država izjednači i omogući ravnopravan tretman za sve regione u Srbiji, odnosno da subvencije države na premiju osiguranju budu od sadašnjih 40 do 70 procenata, u zavisnosti od regiona, 60 procenata za sva područja. Na taj način ruralni i pasivni krajevi bi se dodatno podstakli i stimulisali u osiguranju useva, plodova i drugog Značilo bi i veće uključivanje lokalnih samouprava u pogledu obezbeđivanja sredstava sa namenom subvencionisanja premije osiguranja, mada su neke lokalne samouprave prethodnih godina radile povrat na ime premije osiguranja do određenog iznosa - naveli su u Udruženju osiguravača Srbije.
- Naši poljoprivrednici najčešće osiguravaju kulture čija proizvodnja ima veliku vrednost po jedinici površine, a to su voće i povrće i ratarske kulture koji su i najizloženiji različitim rizicima. Ali po broju izdatih polisa i osiguranih površina prednjače ratarske kulture. Po osiguranim rizicima najveći broj izdatih polisa je za osnovne rizike, a to su grad, požar i udar groma. Sledi osiguranje količine i kvaliteta voća i povrća, prolećni mraz pa oluja i poplava - istakli su u Udruženju osiguravača Srbije.
U tom udruženju smatraju da je velika prepreka i nedovoljna edukacija poljoprivrednika, što dovodi do potrebe da se osiguranje institucionalno promoviše kao bitna karika i redovan trošak - Mnogi misle da je cena osiguranja prepreka. Ali, za osiguranje jednog hektara neke kulture, treba izvojiti oko pet odsto onoga što može da se zaradi. Jedini način da premija osiguranja po jedinici površine postane još pristupačnija, jeste osiguranje što većeg broja poljoprivrednih proizvođača i površina i to je glavna poruka osiguravača.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
