МАЛО ПОЉОПРИВРЕДНИКА УЗДА СЕ У ПОЛИСУ Преко 80 посто усева у Србији осигурава судбина
Пред ратарима у пролећној сетви су нова очекивања и изазови јер су климатске промене из године у годину све израженије.
Прошле године пролећни мраз је омлатио трећину воћа, а суша и високе температуре десетковале су приносе ратарских култура.
Можда ће ова или наредна година донети знатно веће штете. Задатак индустрије осигурања и државе јеста да заједнички раде на већем броју осигураних, с обзиром на то да је пољопривреда од стратешког значаја за нашу земљу, а обухват осигурања недовољан.
Мало пољопривредника се одлучује да осигура површине под примарним пољопривредним културама, воћем и поврћем.
Деведесет одсто осигураних пољопривредника купује основну полису, иако су због климатских промена неки други ризици примарни, пре свега пролећни мраз (Удружење осигуравача Србије)
Пре короне, у Србији је било осигурано једва 10, а сада до 15 процената обрадивих површина. - Раст је евидентан, али тиме не могу да буду задовољни ни пољопривредници који живе од тог посла, ни држава која остаје без знатног дела БДП-а и плус мора да надокнађује штету. Не могу да буду задовољни ни осигуравачи, јер се поставља питање исплативости осигурања пољопривреде - навели су за Дневник у Удружењу осигуравача Србије.
У Мађарској је, рецимо, осигурано око 50 одсто пољопривредних површина, Хрватској око 60, а у Словенији чак 80 одсто.
Код осигурања највећи је проблем што чак 90 одсто осигураних пољопривредника купује основну полису, иако су због климатских промена неки други ризици примарни, пре свега пролећни мраз, који је постао редовна појава на овим просторима, али и олује и поплаве које нас не заобилазе последњих година.
Премије за осигурање свуда исте
Једно од решења за које се осигуравачи залажу јесте промена култура које се узгајају, али и изједначавање субвенција премија осигурања у регионима и финансијско јачање и информисаност пољопривредника. - За раст осигурања премије осигурања пољопривреде, значајно би било да држава изједначи и омогући равноправан третман за све регионе у Србији, односно да субвенције државе на премију осигурању буду од садашњих 40 до 70 процената, у зависности од региона, 60 процената за сва подручја. На тај начин рурални и пасивни крајеви би се додатно подстакли и стимулисали у осигурању усева, плодова и другог Значило би и веће укључивање локалних самоуправа у погледу обезбеђивања средстава са наменом субвенционисања премије осигурања, мада су неке локалне самоуправе претходних година радиле поврат на име премије осигурања до одређеног износа - навели су у Удружењу осигуравача Србије.
- Наши пољопривредници најчешће осигуравају културе чија производња има велику вредност по јединици површине, а то су воће и поврће и ратарске културе који су и најизложенији различитим ризицима. Aли по броју издатих полиса и осигураних површина предњаче ратарске културе. По осигураним ризицима највећи број издатих полиса је за основне ризике, а то су град, пожар и удар грома. Следи осигурање количине и квалитета воћа и поврћа, пролећни мраз па олуја и поплава - истакли су у Удружењу осигуравача Србије.
У том удружењу сматрају да је велика препрека и недовољна едукација пољопривредника, што доводи до потребе да се осигурање институционално промовише као битна карика и редован трошак - Многи мисле да је цена осигурања препрека. Али, за осигурање једног хектара неке културе, треба извојити око пет одсто онога што може да се заради. Једини начин да премија осигурања по јединици површине постане још приступачнија, јесте осигурање што већег броја пољопривредних произвођача и површина и то је главна порука осигуравача.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
