NAUČNICI UPOZORAVAJU DA JE PLANETA U RIZIKU Problem je ogroman, a rešenje nadohvat ruke

Analiza satelitskih podataka otkrila je najveće emisije metana na svetu u 2025. godini, ističući ozbiljan, ali često zanemaren problem klimatskih promena, piše Jutarnji list, a prenosi B92.

Metan, snažan gas staklene bašte, ima ogroman uticaj na globalno zagrevanje, a njegova nekontrolisana ispuštanja uglavnom su rezultat loše održavane infrastrukture u naftnoj i gasnoj industriji.

Studija je identifikovala desetine takozvanih “mega-curenja”, od kojih je svako sa uticajem na klimu uporedivim sa uticajem jedne termoelektrane na ugalj. Još je zabrinjavajuće to što je takve probleme često tehnički lako rešiti, a u nekim slučajevima i finansijski isplativo, jer zarobljeni metan može ponovo da se koristi kao energija.

Prema projektu “Zaustavite metan” na Univerzitetu u Kaliforniji, najveći broj ovih curenja zabeležen je u Turkmenistanu, zemlji čije su emisije ranije opisane kao teške za razumevanje.

Ali, problem nije ograničen na jedan region. Velika ispuštanja su zabeležena i u Sjedinjenim Državama, posebno u Teksasu, kao i u Venecueli i Iranu.

Revealed: the world’s worst mega-leaks of methane driving global heating

“if you upgraded the infrastructure a little bit, did good housekeeping, you could solve a really important part of the problem”#NotZero https://t.co/pQiQpMUJFF

— Dr Tim Kinsella #FBPE @timkinsella.bsky.social (@51TJK) March 18, 2026

Prema pisanju lista Gardijan, naučnici naglašavaju da ova situacija izaziva frustraciju jer postoje jednostavna rešenja koja se ne primenjuju u praksi. Zato pozivaju na veći javni i politički pritisak da se ozbiljno pozabavi problemom.

Pored industrijskih izvora, značajan deo emisija dolazi i sa deponija, gde se velike količine metana oslobađaju razgradnjom organskog materijala. Najproblematičnije deponije nalaze se širom sveta, uključujući Tursku, Alžir, Maleziju i SAD.

Naučnici upozoravaju da je metan trenutno odgovoran za oko 25 odsto globalnog zagrevanja i da njegove emisije rastu alarmantnom brzinom od 2007. godine.

Ovaj trend povećava rizik od nepovratnih klimatskih promena.

Međutim, za razliku od ugljen-dioksida, metan se brže razgrađuje u atmosferi, što znači da smanjenje emisija može imati relativno brz pozitivan efekat. Zbog toga ga neki stručnjaci nazivaju „kočnicom za hitne slučajeve“ klimatske krize. Nova satelitska tehnologija omogućila je precizno lociranje izvora emisija, kao i identifikaciju kompanija odgovornih. Uprkos tome, mnoge od imenovanih organizacija nisu odgovorile na zahteve za komentar.