НАУЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ ДА ЈЕ ПЛАНЕТА У РИЗИКУ Проблем је огроман, а решење надохват руке

Анализа сателитских података открила је највеће емисије метана на свету у 2025. години, истичући озбиљан, али често занемарен проблем климатских промена, пише Јутарњи лист, а преноси Б92.

Метан, снажан гас стаклене баште, има огроман утицај на глобално загревање, а његова неконтролисана испуштања углавном су резултат лоше одржаване инфраструктуре у нафтној и гасној индустрији.

Студија је идентификовала десетине такозваних “мега-цурења”, од којих је свако са утицајем на климу упоредивим са утицајем једне термоелектране на угаљ. Још је забрињавајуће то што је такве проблеме често технички лако решити, а у неким случајевима и финансијски исплативо, јер заробљени метан може поново да се користи као енергија.

Према пројекту “Зауставите метан” на Универзитету у Калифорнији, највећи број ових цурења забележен је у Туркменистану, земљи чије су емисије раније описане као тешке за разумевање.

Али, проблем није ограничен на један регион. Велика испуштања су забележена и у Сједињеним Државама, посебно у Тексасу, као и у Венецуели и Ирану.

Revealed: the world’s worst mega-leaks of methane driving global heating

“if you upgraded the infrastructure a little bit, did good housekeeping, you could solve a really important part of the problem”#NotZero https://t.co/pQiQpMUJFF

— Dr Tim Kinsella #FBPE @timkinsella.bsky.social (@51TJK) March 18, 2026

Према писању листа Гардијан, научници наглашавају да ова ситуација изазива фрустрацију јер постоје једноставна решења која се не примењују у пракси. Зато позивају на већи јавни и политички притисак да се озбиљно позабави проблемом.

Поред индустријских извора, значајан део емисија долази и са депонија, где се велике количине метана ослобађају разградњом органског материјала. Најпроблематичније депоније налазе се широм света, укључујући Турску, Алжир, Малезију и САД.

Научници упозоравају да је метан тренутно одговоран за око 25 одсто глобалног загревања и да његове емисије расту алармантном брзином од 2007. године.

Овај тренд повећава ризик од неповратних климатских промена.

Међутим, за разлику од угљен-диоксида, метан се брже разграђује у атмосфери, што значи да смањење емисија може имати релативно брз позитиван ефекат. Због тога га неки стручњаци називају „кочницом за хитне случајеве“ климатске кризе. Нова сателитска технологија омогућила је прецизно лоцирање извора емисија, као и идентификацију компанија одговорних. Упркос томе, многе од именованих организација нису одговориле на захтеве за коментар.