REZON: Lovci na ljudske duše

Piše: Milorad Bojović

Možda palantir pametnog telefona koji svako od nas drži u rukama po ceo dan, a kom se vi mladi posebno klanjate, preko kog sebe izlažete nevidljivom Sauronu?

Politička demencija je opako oboljenje. 

Nasledna je i neizlečiva. Zbog gentetskih predispozicija, veliki broj Srba je dobija rođenjem. I onda (p)ostaju žrtve istih prevaranata celog života. Ti lovci na ljudske duše nisu obdareni specijalnom pameću. Ovladali su samo dvema veštinama - umećem obmane i majstorstvom uništavanja. Njih su vodile lične destruktivne slabosti, mračne žudnje i potrebe i neutaživa želja za moći. 

O tome ljudi mlađi od 25 godina ne znaju ništa. Bili su isuviše mali da bi se sećali šta su uspeli da unište oni na koje se ugledaju. Čije političke programe prepisuju, i čije metode političke borbe usvajaju. 

Kao i njihovi uzori, o kojima pišem tekstove kao terapiju protiv zaborava, studenti u blokadi tvrde da su najobrazovaniji i najkulturniji pripadnici srpskog naroda. Njihove lidere ne viđam u pozorištu, niti na koncertima klasične muzike. Mali broj njih video sam u bioskopskoj dvorani. 

Jeste li prepoznali poruku iz Galadrijelinog ogledala - da ako ne uspemo da ubijemo Balroge u sebi, možemo izazvati ogromne patnje i stradanja? Jeste li propoznali  alegoriju prstena moći? To je snaga koja vas vodi. Koja vas pokreće. Za tim žudite!

Veliki filmski hit Gospodar prstenova slavi 25 godina od premijere “Družine prstena”. Pre 25 godina, film je prikazivan u velikoj sali stare “Arene”, a pre tri dana sva tri dela prikazana su u sali 2, u koju staje 250 ljudi, i koja nije bila puna. Osim sniženog, smanjenog i okrnjenog filmskog doživljaja, jer je platno drastično manje nego pre 25 godina, ova projekcija je otkrila nešto još poraznije. Arena je zatvorena i “modernizovana” po meri novih varvara. Umišljene generacija koja u bioskop ne ide kao u svetilište filma, nego ga vidi kao oltar frivolne zabave začinjene kokicama, čipsom i koka-kolom. Koji tokom projekcije ustaju, šetaju se. Idu u toalet. Odlaze po dodatne količine američkog sna - još kokica, još čipsa, još koka-kole. Sve vreme ćaskaju, i snimaju mobilnim telefonom. 

Filmovi se ne snimaju da bi bili gledani na pametnim telefonima. Niti po merilima društvenih mreža. Snimaju su da bi bili gledani u biosokpu. Na što većem platnu. I zato je važno da znate da je bioskop Arena, pre nego je postao žrtva tranzicione propasti, bio jedan od najlepših u Evropi, sa ogromnim filmskim paltnom, koje je bilo četiri puta veće od ovog kom se vi divite. Sala je imala 700 mesta. I imala je iuzetan sistem ozvučenja, pa je gledalac Gospodara prstenova pre četvrt veka imao osećaj da se nalazi usred borbi na Amon sulu ili kod vodopada Raurosa. A oni sa slabijim srcem ostajali su bez daha tokom bitaka za Helmov ponor i Gondor. 

Lovci na ljudske duše, koji vas podstiču na uličnu revoluciju, nisu Arenu zatvorili i “iznajmili” da bi se filmovi gledali u boljem ambijentu, nego da bi se više zarađivalo. Da u isto vreme može da se gleda šest filmova, po višim cenama, uz više prodatih kokica, čipsa, koka-kole. Da bi umesto prepuštanja fimskoj magiji salom odjekivalo šuškanje, mljackanje, žvakanje, proždiranje. I žamor. Jer mali prostor, kreiran po uzoru na šarage gradskog autobusa, ili neudobnog kauča, stvara atmosferu kućne zabave, na kojoj svako nesmetano i nesputano može da iznosi svoje impresije. 

Da li ste nešto naučili gledajući film? Jesu li vam jasne Tolkinove i Džeksonove metafore? Jeste li prepoznali da su Orci svi koji misle drugačije? Svi koje ne podnosimo. Oni su taj ružni, neprihvatljivi i odruni oblik života i fizionomije, čiji govor doživljavamo kao režanje zveri. Da su vilenjaci ono što ljudi nikad neće biti. Viši nivo civilizacije i inteligencije. Jeste li prepoznali poruku iz Galadrijelinog ogledala - da ako ne uspemo da ubijemo Balroge u sebi, možemo izazvati ogromne patnje i stradanja?

Jeste li propoznali alegoriju prstena moći? To je snaga koja vas vodi. Koja vas pokreće. Za tim žudite. Svakom od nas dato je neko vreme na zemlji. I na nama je šta ćemo da uradimo s tim vremenom. Treba li ga trošiti na sejanje mržnje? Na podele? Na etiketiranje svih koji ne misle kao vi? Ko je kriv za tu Moriju u vama? Možda palantir pametnog telefona koji svako od nas drži u rukama po ceo dan, a kom se vi mladi posebno klanjate, preko kog sebe izlažete nevidljivom Sauronu? Njemu poklanjate svoju najfiniju energiju, misli, želje, nadanja! Kroz moblini telefon udaljeni gospodar kontroliše i usmerava vaše navike. 
Zapadni mediji su objavili spisak više od 20 najvažnijih stvari koje pametni telefon zna o nama. Zna naše kretanje i navike. Zna sve naše kontakte i podatke o našim finansijama. Pamti s kim i koliko puta razgovaramo. Zna sadržaj naših poruka i čet komunikacija. Ima pristup našim mejlovima. Našim fotografijama i snimcima. Zna šta tražimo na internetu. Zdravstvene i biometrijske podatke. Lozinke. Zna sve naše planove, sastanke i važne datume. Filmski i muzički ukus. Koliko i kada spavamo. Kupovne navike. Zna sve dopuštene i nedozvoljene želje. I stremljenja. 

Detektujte sve Sarumane u svojoj blizini koji imaju ambiciju da nas zavade i sukobe. Da na međusobnoj mržnji izgrade svoj prosperitet. Umesto onog Ćacija kog ne podnosite, svako od vas treba da nađe po jednog Froda u sebi. Da viši interes stavi ispred svojih ličnih ciljeva.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću