РЕЗОН: Ловци на људске душе

Пише: Милорад Бојовић

Можда палантир паметног телефона који свако од нас држи у рукама по цео дан, а ком се ви млади посебно клањате, преко ког себе излажете невидљивом Саурону?

Политичка деменција је опако обољење. 

Наследна је и неизлечива. Због гентетских предиспозиција, велики број Срба је добија рођењем. И онда (п)остају жртве истих превараната целог живота. Ти ловци на људске душе нису обдарени специјалном памећу. Овладали су само двема вештинама - умећем обмане и мајсторством уништавања. Њих су водиле личне деструктивне слабости, мрачне жудње и потребе и неутажива жеља за моћи. 

О томе људи млађи од 25 година не знају ништа. Били су исувише мали да би се сећали шта су успели да униште они на које се угледају. Чије политичке програме преписују, и чије методе политичке борбе усвајају. 

Као и њихови узори, о којима пишем текстове као терапију против заборава, студенти у блокади тврде да су најобразованији и најкултурнији припадници српског народа. Њихове лидере не виђам у позоришту, нити на концертима класичне музике. Мали број њих видео сам у биоскопској дворани. 

Јесте ли препознали поруку из Галадријелиног огледала - да ако не успемо да убијемо Балроге у себи, можемо изазвати огромне патње и страдања? Јесте ли пропознали  алегорију прстена моћи? То је снага која вас води. Која вас покреће. За тим жудите!

Велики филмски хит Господар прстенова слави 25 година од премијере “Дружинe прстена”. Пре 25 година, филм је приказиван у великој сали старе “Арене”, а пре три дана сва три дела приказана су у сали 2, у коју стаје 250 људи, и која није била пуна. Осим сниженог, смањеног и окрњеног филмског доживљаја, јер је платно драстично мање него пре 25 година, ова пројекција је открила нешто још поразније. Арена је затворена и “модернизована” по мери нових варвара. Умишљене генерација која у биоскоп не иде као у светилиште филма, него га види као олтар фриволне забаве зачињене кокицама, чипсом и кока-колом. Који током пројекције устају, шетају се. Иду у тоалет. Одлазе по додатне количине америчког сна - још кокица, још чипса, још кока-коле. Све време ћаскају, и снимају мобилним телефоном. 

Филмови се не снимају да би били гледани на паметним телефонима. Нити по мерилима друштвених мрежа. Снимају су да би били гледани у биосокпу. На што већем платну. И зато је важно да знате да је биоскоп Арена, пре него је постао жртва транзиционе пропасти, био један од најлепших у Европи, са огромним филмским палтном, које је било четири пута веће од овог ком се ви дивите. Сала је имала 700 места. И имала је иузетан систем озвучења, па је гледалац Господара прстенова пре четврт века имао осећај да се налази усред борби на Амон сулу или код водопада Рауроса. А они са слабијим срцем остајали су без даха током битака за Хелмов понор и Гондор. 

Ловци на људске душе, који вас подстичу на уличну револуцију, нису Арену затворили и “изнајмили” да би се филмови гледали у бољем амбијенту, него да би се више зарађивало. Да у исто време може да се гледа шест филмова, по вишим ценама, уз више продатих кокица, чипса, кока-коле. Да би уместо препуштања фимској магији салом одјекивало шушкање, мљацкање, жвакање, прождирање. И жамор. Јер мали простор, креиран по узору на шараге градског аутобуса, или неудобног кауча, ствара атмосферу кућне забаве, на којој свако несметано и неспутано може да износи своје импресије. 

Да ли сте нешто научили гледајући филм? Јесу ли вам јасне Толкинове и Џексонове метафоре? Јесте ли препознали да су Oрци сви који мисле другачије? Сви које не подносимо. Они су тај ружни, неприхватљиви и одруни облик живота и физиономије, чији говор доживљавамо као режање звери. Да су вилењаци оно што људи никад неће бити. Виши ниво цивилизације и интелигенције. Јесте ли препознали поруку из Галадријелиног огледала - да ако не успемо да убијемо Балроге у себи, можемо изазвати огромне патње и страдања?

Јесте ли пропознали алегорију прстена моћи? То је снага која вас води. Која вас покреће. За тим жудите. Сваком од нас дато је неко време на земљи. И на нама је шта ћемо да урадимо с тим временом. Треба ли га трошити на сејање мржње? На поделе? На етикетирање свих који не мисле као ви? Ко је крив за ту Морију у вама? Можда палантир паметног телефона који свако од нас држи у рукама по цео дан, а ком се ви млади посебно клањате, преко ког себе излажете невидљивом Саурону? Њему поклањате своју најфинију енергију, мисли, жеље, надања! Кроз моблини телефон удаљени господар контролише и усмерава ваше навике. 
Западни медији су објавили списак више од 20 најважнијих ствари које паметни телефон зна о нама. Зна наше кретање и навике. Зна све наше контакте и податке о нашим финансијама. Памти с ким и колико пута разговарамо. Зна садржај наших порука и чет комуникација. Има приступ нашим мејловима. Нашим фотографијама и снимцима. Зна шта тражимо на интернету. Здравствене и биометријске податке. Лозинке. Зна све наше планове, састанке и важне датуме. Филмски и музички укус. Колико и када спавамо. Куповне навике. Зна све допуштене и недозвољене жеље. И стремљења. 

Детектујте све Сарумане у својој близини који имају амбицију да нас заваде и сукобе. Да на међусобној мржњи изграде свој просперитет. Уместо оног Ћација ког не подносите, свако од вас треба да нађе по једног Фрода у себи. Да виши интерес стави испред својих личних циљева.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу