(VIDEO) DAN SEĆANJA NA STRADALE U NATO AGRESIJI OBELEŽAVA SE U VRANJU Vučić: "Ako se budemo sutra našli u ruševinama civilizacije, taj kraj je počeo 24. marta 1999. godine"

Obeležavanje Dana Sećanja počelo je pomenom stradalima u NATO agresiji služi patrijarh Porfirije sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.

Vučić: bijali su nam decu, civile, vojnike, policajce...

„ Ovo mi je 13. put da prisustvujem ovakvim događajima, 24. marta i obeležavanju NATO agresije. Ne bi toga bilo da se Dodik i ja nismo dogovorili da sve stvari i važne datume iz naše istorije obeležavamo zajedno. Hvala i svim našim prijateljima iz regiona koji su večeras ovde — 24. mart, kad god mislimo, prošlo je toliko godina, rane su zaceljenje, ali shvatimo da nisu ni blizu zaceljenja, kao da i dalje krvare, kao da je juče sve bilo“, rekao je Vučić. 

„Svako nasilje danas nije počelo juče, već 24. marta 1999. godine. I ako danas neko pita zašto se krši međunarodno pravo? Jedini odgovor je zbog dozvole koja je na današnji dan odobrena. I ako budemo okruženi ruševinama čitave jedne civilizacije, neće biti sumnje da je taj kraj počeo 24. marta 1999. godine. Želim da hronološki i suštinski povežem stvari i ukažem na ono što je moguće da nam se dogodi“, objasio je. 

„Ubijali su nam decu, civile, vojnike, policajce, i uvek ćemo im odavati pomen i sećati ih se. Ali ovo upozorenje je za budućnost jer nam je to nauk, a moramo učiti iz naše istorije. Te 1999. godine, pošto su se obračunali sa, kako su mislili, lažno optužujući Srbe da su imali tenzije, iako su oni živeli u Jugoslaviji, pošto su uništili srpsku Krajinu, proterali stanovništvo, one koje su mogli pobili su. Onda je došao KiM na red i konačno uništavanje Srbije. Imali su albanske teroriste koje su do zuba naoružavali, strašan uticaj na sve medije za unutrašnje rušenje Srbije, uvek je bilo i onih koji su bili dobrovoljno podanici njihovi, ali srećom uvek je većinski deo bio slobodarski orijentisan“, dodao je Vučić. 

Tražili su od mađarske vlade da krenu u napad sa severa zemlje, nedavno se otkrilo, podsetio je Vučić. 

„Zahvaljujući Viktoru Orbanu do toga nije došlo.Posle 5. oktobra nismo gonili nikoga ko je učestvovao u NATO agresiji, samo krivce. Kada su ovde u Vranju ubili 62 ljudi, kada su ubili malu Milicu i Irenu, to je bio početak rušenja Srbije, ponižavanja Srbije“, rekao je Vučić. 

Nestala je SRJ za godinu dana

"Rekli su ne treba nam savezna država, pa smo živeli u Srbiji - Crnoj Gori, a onda je i CG otišla. Onda su krenuli i lažni pregovori u Beču, da bi 2008. proglasili Albanci na KiM svoju nezavisnost. Ćutalo nam je rukovodstvo, ćutali su svi. Nisu smeli da nazovu pravim imenom. Zašto? Zato što su mi govorili dobićeš Nobelovu nagradu, samo priznaj Kosovo, a ja sam se trudio da gledam u budućnost, uvek sam pratio stope moje dece, manje predaka svojih. Otimamo se od svega i gradimo, Srbija staje na noge i znamo da nam nikada neće oprostiti to što smo hteli da budemo malo ostrvo slobode, da budemo sluge narodu svom a ne tuđim državama", naveo je Vučić. 

Kako je istakao, Danska je prva priznala nezavisnost Kosova, danas se suočava sa napadom na njihov teritorijalni integritet. 

"Nikako da se sete Srbije i njenog integriteta. Na evropskom smo putu i znamo da sami moramo da budemo snažni i jaki, mudri. Želim da znate svi samo jednu stvar, pogotovo vi iz ovih krajeva, mi smo u međuvremenu gradili našu vojsku, neki su nam se smejali, ali za nas ne postoje više nevidljivi avioni, ne postoji neoboriv cilj, niko ko misli ili ko će moći da nekažnjeno napadne našu zemlju. To ste vi, građani Srbije uspeli da izgradite. Nećete od mene čuti reč mržnje, ni večeras, ni nikad. Uradili su uz pomoć najvećih zemalja sveta, a jedan mali narod im se suprotstavio i uvek će!", zaključio je Vučić.

Milorad Dodik: To se ne može oprostiti

“ Svaki dan u kalendaru nije isti, pogotovo ne ovaj, i ovaj dan se pamti. Najveći vojni savez u istoriji se vežbao na Republikom Srpskom i Srbijom, kako bi ostvario svoje ciljeve. Pogodili su svu našu budućnost. Ostvario svoje ambicije i odabrao je baš Srbe da na njima baca osiromašeni uranijum koji nam se pogađao ne samo onog dana, jer pogodio svu našu budućnost. I danas smo svedoci mnogih, nažalost, tek rođenih beba u našem narodu koje se leče po raznim našim zdravstvenim institucijama od bolesti koje su dobile zbog osiromašenog uranijuma. To se ne može oprostiti”- naveo je Milorad Dodik.

“Jer nas uče da praštamo, ali kako? Tukli su nas bezumno, gađali su mostove, škole, bolnice, gađali vozove u pokretu, autobuse, njive. Gađali su sve što su stigli, gađali su radije i televizije. Gađali su naš narod, ubijali su u želji da ubiju duh. Nakon se debilno smejuć”, rekao je. 

Dodik se zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću. 

“Vama, gospodine Aleksandre Vučiću, nikad neću prestati da se zahvaljujem, a ne treba ni ovaj narod da prestane, zato što su joj zaboravili i istrgli ovaj dan. To je dolazak na čelo Srbije vratio i vraća nam dostojanstvo, dostojanstvo da ovde možemo da stojimo i kažemo mi smo tučeni bombama NATO pakta samo zato što su oni tako odlučili zato što su se vežbali za neke druge operacije, zato što nikada nisu imali jedinstvo međusobno da to urade kroz formalne sisteme odlučivanja kakav je ujedinjenje nacije nego je grupa voljnih i nevoljnih, odlučila je da nama učini ogromnu istorijsku nepravdu i nevolju. Cinično nazivajući ovu operaciju milosrdnom, a ostali su nemilosrdni zločinci upamćeni u istoriji našeg naroda i zato je nemoguće pristati ni na jednu drugu politiku, osim politike vojne neutralnosti i ne učlanjivanja NATO saveza. I zato, gospodine Vučiću, želim da kažem da se sećam vremena pre dolaska vaše ekipe na vlast”, istakao je.

Pomen patrijarha Porfirija

Komemorativni skup u Vranju započeo je pomenom stradalima u NATO bombardovanju koji predvodi patrijarh srpski Porfirije sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.

„Dragi Vranjanci i drage Vranjanke i svi vi sa drugih srpskih sabrani danas u ovom gradu, pomaže Bog i neka nas Gospod sve blagoslovi. Sve vas pozdravljam kao i jedan od vas, radujući se blagoslovu, da posetim zajedno sa braćom arhiđakonima i ovaj predeo naše divne, prelepe otadžbine i mogućnosti da se susretnemo licem u lice i utešimo zajedničkom verom, nadom i ljubavlju Gospoda našeg Isusa Hrista prema nama i naše u odnosu na njega. Radujem se, iako je tužan povod našeg sabranja“,rekao je patrijarh. 

„Sila koja Boga ne moli, pod parolom mira i promocije života, sejala smrt i strah, ostavljajući za sebe patnju i pustoš. Danas smo se ovde da svoje reći pretočimo u molitve za sve postradale u ovom gradu i kraju, a prevashodno da se pomolimo za dve ovdašnje devojčice, Irenu Mitić i Milicu Stojanović. Jedna je u trenutku svoje mučeničke smrti imala 12, a druga 15 godina. Bomba je usmrtila Irenu dok je na njivi svom ujaku pomagala u setvi kukuruza. U vaskrsne radosti, tužna ali sveta uspomena na jednu od poslednjih golgota našeg mnogostradalnog i krstonosnog naroda. Strašno NATO bombardovanje početo pre 27 godina na današnji dan pretvorilo je našu otadžbinu narednih 78 dana sve do 10. juna 1999. godine u užasno stratište, zastrašujuće ruševine i zgarišta, čitavu našu zemlju sa svim gradovima i selima, kao i svi njeni stanovnici, bez izuzetka, jednostranom odlukom moćnika ovoga sveta, našli su se u ratnom plamenu koji je gutao sve pred sobom, ljude, gradove, naselja, kulturna i prirodna dobra, infrastrukturu“,dodao je. 

„Naše večerašnje molitveno sećanje na postradale iz 1999. godine istovremeno je naš molitveni apel protiv svakog greha, koji se zove rat i krvoproliće. Kako nad pojedincem, tako i nad zajednicama, kako nad našim, tako i nad svakim narodom na zemlji“,istakao je patrijarh.

Na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju su predsednik Vlade Srbije  prof. dr Đuro Macut, ministri, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, patrijarh srpski Porfirije, predsednik SNSD Milorad Dodik, kao i veliki broj građana.

Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. 

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca.

Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.