(FOTO) DUNAVSKA 1, KUĆA KOJE VIŠE NEMA Kako je nadaleko čuvena gvožđara makar po adresi postala Gradska biblioteka LEGENDA SKRIVENOG EKSERA MEĐU KNJIGAMA
Ako Novosađane pitate kojom zgradom počinje Dunavska ulica, većina će verovatno umeti da vam odgovori da je to Gradska biblioteka, a neki su je verovatno bar jedanput i lično posetili.
Ali šta ako vam kažemo da to nije uvek bilo tako i da stvarni početak ove nadaleko poznate ulice danas verovatno više ne pamte čak ni naši najstariji sugrađani?
Ali zaista, ne tako davno je taj deo grada izgledao bitno drugačije nego danas, a sam ugao Dunavske i Gimnazijske ulice krasila je čuvena Dicgenova gvožđara, koja je, nažalost, znatno oštećena u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Začudo, kada je početkom pedesetih godina 20. veka potpuno srušena, na njenom mestu nije građeno neko novo arhitektonsko čudo, nego je početak Gimnazijske ulice proširen za taj plac; i tako je nekadašnja tek druga kuća u nizu iznenada postala prva i važna, pogotovo nakon što je kasnije prenamenovana u Gradsku biblioteku.
Kuća koje više nema
Izgrađena 1853. godine za trgovca Gabriela Dicgena, ova ugaona kuća u stilu klasicizma nikla je na mestu starijih objekata, verovatno porušenih tokom Bune 1848/49. Već tada je formiran i prepoznatljiv ugao Dunavske i današnje Gimnazijske ulice, koja se u urbanim planovima pojavljuje tek sredinom XIX veka.
Sa svojim karakterističnim zasečenim uglom, balkonom na spratu i bogato oblikovanom fasadom, gvožđara je brzo postala jedno od upečatljivijih mesta u starom jezgru grada. Inače, svi otvori fasade u prizemlju su bili u osi sa otvorima na spratu i pročelje ka Dunavskoj ulici imalo je po četiri otvora na svakom nivou, a ka današnjoj Gimnazijskoj po jedanaest.
Gvožđara koja je rasla sa gradom
Tokom narednih decenija, Dicgenova radnja nije bila samo obična prodavnica, nego je bukvalno postala deo urbanog identiteta Novog Sada.
Već krajem XIX veka zgrada doživljava značajnu rekonstrukciju. Dodato je dekorativno kube na uglu krova, fasada dobija nove ukrase, a ime radnje se menja u „Dicgen sinovi“, što svedoči o nastavku porodičnog posla. Nešto kasnije, početkom XX veka, izlozi se modernizuju, a natpis postaje trojezičan – „Emerlih Dicgen sinovi“.
Top 5 zanimljivosti
- Dicgenova gvožđara bila je jedna od prvih zgrada u centru Novog Sada koja je imala električno osvetljenje, još pre 1901. godine.
- Balkon na njenom uglu nije postojao u originalnom projektu – dodat je naknadno i postao jedan od njenih zaštitnih znakova.
- U istom prostoru koji je danas sinonim za čitanje knjiga, nekada je poslovala naslednica Dicgenove gvožđare, jer su Novosađani prosto navikli da je imaju na tom mestu.
- Na mestu srušene gvožđare nikada nije podignuta nova zgrada – prostor je pretvoren u deo ulice.
- Današnja zgrada biblioteke ima isti broj prozorskih osa ka Gimnazijskoj kao nekadašnja Dicgenova gvožđara – čak jedanaest, kao svojevrsni arhitektonski omaž prošlosti.
U to vreme zgrada dobija i električno osvetljenje, verovatno među prvima u ovom delu grada, još pre nego što je Novi Sad dobio centralnu električnu mrežu 1910. godine.
Gotovo sedam decenija gvožđara je radila bez prekida, sve do pred Drugi svetski rat, kada prelazi u vlasništvo trgovačke firme „Kontinentalno d. d.”.
Nestanak stare dame Dunavske
Sudbina mnogih starih zgrada u Novom Sadu nije zaobišla ni Dicgenovu gvožđaru.
Već smo rekli da je u ratu bombardovana, a potom i potpuno srušena tokom zamaha obnove mlade SFRJ. Ipak, duh gvožđare nije nestao zajedno sa kućom. Navika građana bila je toliko jaka da je u susednoj kući ubrzo otvorena nova gvožđara „Vulkan“, koja je radila sve do kraja 1960-ih.
Skromno počeci nekadašnje “druge violine”
Iako u početku ne ovako reprezentativna kao danas i sa obe strane okružena bitnijim građevinama, kuća koju danas poznajemo kao Gradsku biblioteku ima još dužu istoriju od Dicgenove gvožđare. Njeni koreni sežu u XVIII vek, a prvi sačuvani plan obnove datira iz 1851. godine, kada je obnovljena nakon razaranja u Buni. Projekat potpisuje baumajster Andreas Haner, a investitor je bio Jovan Sterio.
početku građena u duhu kasnog klasicizma, kuća je imala jednostavnu, ali elegantnu fasadu, sa radnjama u prizemlju i stanovanjem na spratu.
Od štamparije do čitaonice
Ali već u XIX veku ova zgrada postaje važno kulturno mesto.
U njoj je dr Jovan Subotić osnovao štampariju i izdavao list „Narod“, a kasnije je kuću kupio poznati novosadski izdavač i knjižar Arsa Pajević. Njegovim zaveštanjem, zgrada prelazi u vlasništvo Pravoslavne crkvene opštine i od 1885. godine u njoj deluje Srpska čitaonica i klub „Đura Daničić“.
Time ovaj prostor još u 19. veku prelazi iz sveta trgovine u svet culture, što je transformacija koja će trajno obeležiti ovaj gradski ćošak i pre nego što je postao to – ćošak.
Secesija, pa povratak klasicizmu
Početkom XX veka, tačnije 1909. godine, zgrada dobija novo lice. Obnovljena je u stilu secesije, prema projektu majstora Manojla Petljanskog. Fasada dobija bogatu dekoraciju, ali zadržava moderne izloge iz ranijeg perioda.
Međutim, tokom velike obnove 1969–70. godine doneta je odluka da se zgrada vrati svom starijem, klasicističkom izgledu. Mnogima na setu, secesijski ukrasi su tada uklonjeni, a objekat je dodatno prilagođen novoj ulozi.
Ono što je posebno zanimljivo je da tek tada kuća dobija i drugo pročelje ka Gimnazijskoj ulici, čime postaje prava ugaona građevina, a tako i svojevrsni naslednik nekadašnje Dicgenove gvožđare.
Na zidu ka Vladičinom dvoru, gde je nekada stajala Dicgenova gvožđara, probijeni su otvori na spratu i prizemlju. Ta fasada prema Gimnazijskoj ulici sada neodoljivo podseća na Dicgenovu gvožđaru i ima isti broj, odnosno jedanaest osa otvora. I verovatno upravo zato mnogi kada danas gledaju stare slike i razglednice sa prizorima iz ovog dela grada nisu ni svesni da zapravo gledaju u potpuno drugu zgradu, koja je u međuvremenu nestala sa lica grada, dok su ubeđeni da vide ono što danas znaju kao Gradsku biblioteku.
Knjige pamte…
Od 1958. godine u zgradi se nalazi Gradska biblioteka, koja je tokom decenija rasla zajedno sa svojim fondom i značajem.
Početkom XXI veka (2005–2006) izvršena je adaptacija enterijera i aktiviran je tavanski prostor, čime je objekat dodatno modernizovan, ali bez narušavanja istorijskog karaktera i spoljnog izgleda.
Danas, na mestu gde su nekada odzvanjali čekići i trgovalo se gvožđem na veliko i na malo, vlada tišina čitaonice, tek povremeno narušena šuštanjem stranica bezbrojnih knjiga, što je možda i najlepši dokaz kako grad može i pametno da menja svoju funkciju, ali da pritom očuva dušu. I zato, ako vas nekad put navede u Gradsku biblioteku, u startu se možete smatrati srećnom i bogatom osobom. A ako slučajno u nekoj staroj knjizi pronađete zalutali, zarđali esker, smatrajte da se pronašli pravo malo, “gusarsko blago” bogate novosadske istorije; jer knjige sve pamte…
Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.