Psihijatrija kao umetnost življenja: Razgovor sa dr Iljom Gernetom o neurozi, anksioznosti i ljudskoj prirodi

Ivan Samohin je kreator koncepta kojim inspiriše ljude da kroz podizanje svog emocionalnog i fizičkog stanja izgrade i svoje finansijsko blagostanje. Njegov moto glasi: „Samo u pravilnom stanju možete stvoriti „STANJE““.

Gost ove epizode bio je dr Ilja Grigorjevič Gernet — psihijatar sa preko 40 godina kliničke prakse, viši psihijatar i psihoterapeut iz Moskve. Diplomirao je na Azerbejdžanskom medicinskom univerzitetu 1979. godine, a zatim završio staž i specijalizaciju na Centralnom institutu za usavršavanje lekara. Tokom svoje karijere, dr Gernet je radio u vodećim moskovskim psihijatrijskim ustanovama, uključujući PB broj 1, PB broj 13, Naučni centar za psihičko zdravlje, kao i brojne dispanzere i poliklinike.

Njegov pristup psihijatriji daleko prevazilazi standardne okvire. Gernet je autor knjige „Srce ne ludi“ (Serdce ne shodit s uma), objavljene 2023. godine, u kojoj izlaže svoju filozofiju psihičkog zdravlja, prevencije starenja i produktivnog života u svakom dobu.

Šta je ljudska psiha i ko je zapravo psihijatar?

Jedan od najvažnijih aspekata razgovora tiče se osnovnog pitanja: šta je ljudska psiha sa stanovišta kliničke psihijatrije? Dr Gernet objašnjava da je njegova suštinska razlika u odnosu na mnoge druge stručnjake upravo klinička baza znanja. On kaže: „Ja poznajem čoveka na svim spratovima — pet odozgo, tri odozdo, podrumi, sve. Znam čoveka kao jasan, strukturiran sistem. Za mene to nije haos.“

Ova duboka anatomija ljudske psihe omogućava mu da intuitivno prepozna „neurotičnog hrčka“ koji živi u svakom od nas — što je metafora koju koristi za naše unutrašnje kompulzije, strahove i nesvesne obrasce ponašanja.

Razlika između psihičkog zdravlja i bolesti

Gernet definiše psihičko zdravlje jednostavno: veza sa realnošću. Ako osoba živi u „antropocentričnom svetu“ — brinući o porodici, poslu, deci i finansijama, ne škodeći sebi ni drugima — ona je psihički zdrava. Čak i ako ima neobične navike (npr. ako se osoba povremeno oblači u žensku odeću kod kuće), to je samo njen „neurotički izdanak“ koji sama finansira. Međutim, kada osoba izađe iz antropocentričnog okvira i počne da veruje, na primer, da joj porodica oduzima svu energiju i da mora da ode na selo kako bi jela samo zeleno povrće i topla jaja tek sneta ispod kokoške — to je početak ludila. Još gore, okolina to može tumačiti kao „zdrav način života“, pa je teško prepoznati stvarni problem.

Psihijatrija kao služba za vanredne situacije (MČS)

Gernet kaže da je psihijatrija „MČS duše“ — ljudi dolaze kada više nema drugih opcija. Navodi primer mladića od 18 godina koji sedi po šest sati u toaletu, ubeđen da ne može pravilno da obavi fiziološku potrebu. Godinama je obilazio lekare koji nisu mogli da mu pomognu, sve dok nije došao do psihijatra koji je prepoznao sumanutu ideju i propisao adekvatnu terapiju. „Srce ne poludi, anus takođe ne poludi — mozak poludi na temu određenog organa“, objašnjava dr Gernet.

Metafora „neurotičnog hrčka“

Jedna od najoriginalnijih ideja dr Gerneta je koncept „neurotičnog hrčka“ — simbolične životinje koja predstavlja naše neurotične obrasce, instinkte i reflekse. Ovaj hrčak je deo nas koji nije evoluirao, već je ostao na primitivnom nivou. Kako hrčak kontroliše naš život? Hrčak nas primorava da: ponavljamo iste greške, vraćamo se starim navikama (pušenje, prekomerna ishrana, besmislene kupovine), izbegavamo promene, plašimo se nepoznatog, ostanemo u zoni komfora.

Gernet naglašava: „Neurotičar je predvidljiv. S njim je dosadno.“ Ako vaš partner tačno zna gde ćete ostaviti prljave čarape i kako ćete reagovati u svakoj situaciji, ako ste potpuno predvidljivi — vaša veza će atrofirati.

Kako prevazići hrčka? Rešenje je u osvešćivanju. Kada prepoznate svog unutrašnjeg hrčka i uočite obrasce, možete početi da ih menjate. Ali to zahteva hrabrost, jer hrčak voli sigurnost, a prezire promene. Gernet poručuje: „Život treba da bude stvaralaštvo. Neuroza je odvratna jer se sastoji samo od instinkata i refleksa.“

Anksioznost: Neprijatelj ili saveznik?

Za razliku od mnogih popularnih psihologa koji anksioznost prikazuju isključivo kao neprijatelja, dr Gernet ima radikalno drugačiji stav. „Anksioznost je neodvojivi deo instinkta samoodržanja“, objašnjava Gernet. „Vozač bez anksioznosti će doživeti udes. Preduzetnik bez nje će izgubiti novac. Ona je zaštitni mehanizam.“ Najbolji sportisti, glumci i umetnici osećaju snažnu tremu i napetost pre nastupa. Upravo ih prevazilaženje te anksioznosti čini vrhunskim ljudima.

Eksperiment sa trankvilizatorima

Gernet navodi studiju iz 1950-ih godina kada su ljudi uzimali lekove za smirenje tokom dvadeset godina. Kada su ih pitali za iskustvo, odgovorili su: „Ne sećamo se tih 20 godina. Prošle su neprimetno.“ Bili su bez napetosti, ali i bez ljubavi, odgovornosti, brige za decu i intenziteta života.

Kako koristiti anksioznost? Gernet daje ključni savet: „Ako si u poslu (akciji), anksioznosti nema. Ako nisi, ona se pojavljuje.“ Anksioznost je kao vaša senka — primetna je samo kada obratite pažnju na nju. Čim se bavite konkretnim zadatkom, ona nestaje. Paralizuje nas samo strah od stvari kojima se ne bavimo aktivno.

Panični napadi: Mit ili stvarnost?

Dr Gernet demistifikuje još jedan popularan koncept. „Panični napadi su iznenadna anksioznost. Čemu tolika galama?“ pita on. Objašnjava da je to biološki normalna reakcija, pojačana kod određenih konstitucionalnih tipova. Koristi metaforu: „Ako si rođen kao kondor, možeš na 800. sprat bez straha. Ako si rođen kao hrčak, već na drugom spratu ti je loše.“ Genetska predispozicija određuje prag tolerancije, ali to ne znači da ste bolesni — već da treba da naučite svoje granice ili da ih postepeno proširujete.

Razvod i neurotičnost: Zašto osam od deset brakova propada?

U Moskvi, prema Gernetovim podacima, čak osam od deset brakova završava razvodom. Da li je to zato što je „ljubav nestala“? „Glupost“, kaže Gernet. „Ne nestaje ljubav — širi se neuroza. Ljudi koriste frazu „ljubav je prošla” kao alibi, prizivajući Begbedea koji je tvrdio da ljubav traje tri godine. Laž!“

Problem predvidljivosti

Suština problema je neurotička predvidljivost. 

Kada postanete potpuno predvidljivi, postajete kao „hrčak“ koji uvek ide istim putem. Kada nema ličnog razvoja, nema ni ljubavi, jer je ljubav proces, a ne statično stanje.

Alchajmerova bolest i etiketiranje

Gernet kritikuje olaku upotrebu dijagnoze Alchajmerove bolesti. Kaže da postoji 800 poremećaja koji utiču na pamćenje, ali „Alchajmer“ zvuči najelegantnije i postao je svojevrstan trend. Problem je u tome što osoba sa tom etiketom postaje „socijalno mrtva“. Porodica je više ne uvažava, već samo čeka konačni gubitak razuma. „To je moralno ubistvo“, kaže Gernet. Istinska dijagnoza ove bolesti često se može pouzdano potvrditi tek posthumno, analizom mozga.

Bipolarni poremećaj, depresija i ostali trendovi

Gernet je kritičan prema inflaciji psihijatrijskih termina:
bipolarni poremećaj: „Koja bipolarka? O čemu pričate?“
depresija: Na jednom ženskom kanalu je objasnio svoj stav kroz statistiku: oko 500 žena (od 1.000) je seksualno nezadovoljno — to nije depresija, oko 300 nema finansijski prihod — ni to nije depresija, oko 150 radi posao koji ne voli — ni to nije depresija. Psihijatrija nije korpa za smeće; treba razlikovati kliničku depresiju od životnog nezadovoljstva.

Praktični saveti za očuvanje psihičkog zdravlja

Budite u akciji, ne u razmišljanju: Apstraktna briga stvara napetost. Konkretan rad je ubija.
Prepoznajte svog unutrašnjeg hrčka: Napravite listu svojih automatizama. Koje vam navike više ne služe?
Prihvatite nesavršenost: Ljudi su nesavršeni, uključujući i vas. Budite blagonakloni prema sebi i drugima.
Ne dozvolite da vas definišu dijagnoze: Etikete su opasne. Biti anksiozan trenutno ne znači biti takav zauvek.
Izbacite toksične navike: Smanjite beskonačno skrolovanje društvenih mreža, negativne vesti i poređenje sa drugima.
Prihvatite anksioznost kao saveznika: Ona vas štiti. Koristite je kao kompas, a ne kao kočnicu.
Ne očekujte brza rešenja: Psihičko sazrevanje traje godinama. Ne postoji „magična tableta“ za karakter.

Gernetov filozofski pogled: Stid od nesreće

Možda najdublja misao je Gernetova interpretacija sreće: „Stid je biti nesrećan. To je oblik nekulture.“ Ako imate ruke, noge i zdrav razum, dužni ste prema životu da budete srećni. To nije naivni optimizam, već odgovornost. Raj je, za njega, stanje unutrašnje harmonije koje postižemo kroz odgovorne odnose, brigu o voljenima i stvaralački život.

Razgovor sa dr Iljom Gernetom podseća nas da nam nije uvek potreban psihijatar. Često nam treba samo hrabrost da se suočimo sa sobom, prepoznamo svoje obrasce i počnemo da živimo stvaralački, a ne refleksno. Neka nam ovaj razgovor bude podsticaj da pređemo „granicu“ ka sopstvenoj punoj ljudskosti.

Dr Goran Dejanović