Психијатрија као уметност живљења: Разговор са др Иљом Гернетом о неурози, анксиозности и људској природи

Иван Самохин је креатор концепта којим инспирише људе да кроз подизање свог емоционалног и физичког стања изграде и своје финансијско благостање. Његов мото гласи: „Само у правилном стању можете створити „STANJE““.

Гост ове епизоде био је др Иља Григорјевич Гернет — психијатар са преко 40 година клиничке праксе, виши психијатар и психотерапеут из Москве. Дипломирао је на Азербејџанском медицинском универзитету 1979. године, а затим завршио стаж и специјализацију на Централном институту за усавршавање лекара. Током своје каријере, др Гернет је радио у водећим московским психијатријским установама, укључујући ПБ број 1, ПБ број 13, Научни центар за психичко здравље, као и бројне диспанзере и поликлинике.

Његов приступ психијатрији далеко превазилази стандардне оквире. Гернет је аутор књиге „Срце не луди“ (Serdce ne shodit s uma), објављене 2023. године, у којој излаже своју филозофију психичког здравља, превенције старења и продуктивног живота у сваком добу.

Шта је људска психа и ко је заправо психијатар?

Један од најважнијих аспеката разговора тиче се основног питања: шта је људска психа са становишта клиничке психијатрије? Др Гернет објашњава да је његова суштинска разлика у односу на многе друге стручњаке управо клиничка база знања. Он каже: „Ја познајем човека на свим спратовима — пет одозго, три одоздо, подруми, све. Знам човека као јасан, структуриран систем. За мене то није хаос.“

Ова дубока анатомија људске психе омогућава му да интуитивно препозна „неуротичног хрчка“ који живи у сваком од нас — што је метафора коју користи за наше унутрашње компулзије, страхове и несвесне обрасце понашања.

Разлика између психичког здравља и болести

Гернет дефинише психичко здравље једноставно: веза са реалношћу. Ако особа живи у „антропоцентричном свету“ — бринући о породици, послу, деци и финансијама, не шкодећи себи ни другима — она је психички здрава. Чак и ако има необичне навике (нпр. ако се особа повремено облачи у женску одећу код куће), то је само њен „неуротички изданак“ који сама финансира. Међутим, када особа изађе из антропоцентричног оквира и почне да верује, на пример, да јој породица одузима сву енергију и да мора да оде на село како би јела само зелено поврће и топла јаја тек снета испод кокошке — то је почетак лудила. Још горе, околина то може тумачити као „здрав начин живота“, па је тешко препознати стварни проблем.

Психијатрија као служба за ванредне ситуације (МЧС)

Гернет каже да је психијатрија „МЧС душе“ — људи долазе када више нема других опција. Наводи пример младића од 18 година који седи по шест сати у тоалету, убеђен да не може правилно да обави физиолошку потребу. Годинама је обилазио лекаре који нису могли да му помогну, све док није дошао до психијатра који је препознао сумануту идеју и прописао адекватну терапију. „Срце не полуди, анус такође не полуди — мозак полуди на тему одређеног органа“, објашњава др Гернет.

Метафора „неуротичног хрчка“

Једна од најоригиналнијих идеја др Гернета је концепт „неуротичног хрчка“ — симболичне животиње која представља наше неуротичне обрасце, инстинкте и рефлексе. Овај хрчак је део нас који није еволуирао, већ је остао на примитивном нивоу. Како хрчак контролише наш живот? Хрчак нас приморава да: понављамо исте грешке, враћамо се старим навикама (пушење, прекомерна исхрана, бесмислене куповине), избегавамо промене, плашимо се непознатог, останемо у зони комфора.

Гернет наглашава: „Неуротичар је предвидљив. С њим је досадно.“ Ако ваш партнер тачно зна где ћете оставити прљаве чарапе и како ћете реаговати у свакој ситуацији, ако сте потпуно предвидљиви — ваша веза ће атрофирати.

Како превазићи хрчка? Решење је у освешћивању. Када препознате свог унутрашњег хрчка и уочите обрасце, можете почети да их мењате. Али то захтева храброст, јер хрчак воли сигурност, а презире промене. Гернет поручује: „Живот треба да буде стваралаштво. Неуроза је одвратна јер се састоји само од инстинката и рефлекса.“

Анксиозност: Непријатељ или савезник?

За разлику од многих популарних психолога који анксиозност приказују искључиво као непријатеља, др Гернет има радикално другачији став. „Анксиозност је неодвојиви део инстинкта самоодржања“, објашњава Гернет. „Возач без анксиозности ће доживети удес. Предузетник без ње ће изгубити новац. Она је заштитни механизам.“ Најбољи спортисти, глумци и уметници осећају снажну трему и напетост пре наступа. Управо их превазилажење те анксиозности чини врхунским људима.

Експеримент са транквилизаторима

Гернет наводи студију из 1950-их година када су људи узимали лекове за смирење током двадесет година. Када су их питали за искуство, одговорили су: „Не сећамо се тих 20 година. Прошле су неприметно.“ Били су без напетости, али и без љубави, одговорности, бриге за децу и интензитета живота.

Како користити анксиозност? Гернет даје кључни савет: „Ако си у послу (акцији), анксиозности нема. Ако ниси, она се појављује.“ Анксиозност је као ваша сенка — приметна је само када обратите пажњу на њу. Чим се бавите конкретним задатком, она нестаје. Парализује нас само страх од ствари којима се не бавимо активно.

Панични напади: Мит или стварност?

Др Гернет демистификује још један популаран концепт. „Панични напади су изненадна анксиозност. Чему толика галама?“ пита он. Објашњава да је то биолошки нормална реакција, појачана код одређених конституционалних типова. Користи метафору: „Ако си рођен као кондор, можеш на 800. спрат без страха. Ако си рођен као хрчак, већ на другом спрату ти је лоше.“ Генетска предиспозиција одређује праг толеранције, али то не значи да сте болесни — већ да треба да научите своје границе или да их постепено проширујете.

Развод и неуротичност: Зашто осам од десет бракова пропада?

У Москви, према Гернетовим подацима, чак осам од десет бракова завршава разводом. Да ли је то зато што је „љубав нестала“? „Глупост“, каже Гернет. „Не нестаје љубав — шири се неуроза. Људи користе фразу „љубав је прошла” као алиби, призивајући Бегбедеа који је тврдио да љубав траје три године. Лаж!“

Проблем предвидљивости

Суштина проблема је неуротичка предвидљивост. 

Када постанете потпуно предвидљиви, постајете као „хрчак“ који увек иде истим путем. Када нема личног развоја, нема ни љубави, јер је љубав процес, а не статично стање.

Алцхајмерова болест и етикетирање

Гернет критикује олаку употребу дијагнозе Алцхајмерове болести. Каже да постоји 800 поремећаја који утичу на памћење, али „Алцхајмер“ звучи најелегантније и постао је својеврстан тренд. Проблем је у томе што особа са том етикетом постаје „социјално мртва“. Породица је више не уважава, већ само чека коначни губитак разума. „То је морално убиство“, каже Гернет. Истинска дијагноза ове болести често се може поуздано потврдити тек постхумно, анализом мозга.

Биполарни поремећај, депресија и остали трендови

Гернет је критичан према инфлацији психијатријских термина:
биполарни поремећај: „Која биполарка? О чему причате?“
депресија: На једном женском каналу је објаснио свој став кроз статистику: око 500 жена (од 1.000) је сексуално незадовољно — то није депресија, око 300 нема финансијски приход — ни то није депресија, око 150 ради посао који не воли — ни то није депресија. Психијатрија није корпа за смеће; треба разликовати клиничку депресију од животног незадовољства.

Практични савети за очување психичког здравља

Будите у акцији, не у размишљању: Апстрактна брига ствара напетост. Конкретан рад је убија.
Препознајте свог унутрашњег хрчка: Направите листу својих аутоматизама. Које вам навике више не служе?
Прихватите несавршеност: Људи су несавршени, укључујући и вас. Будите благонаклони према себи и другима.
Не дозволите да вас дефинишу дијагнозе: Етикете су опасне. Бити анксиозан тренутно не значи бити такав заувек.
Избаците токсичне навике: Смањите бесконачно скроловање друштвених мрежа, негативне вести и поређење са другима.
Прихватите анксиозност као савезника: Она вас штити. Користите је као компас, а не као кочницу.
Не очекујте брза решења: Психичко сазревање траје годинама. Не постоји „магична таблета“ за карактер.

Гернетов филозофски поглед: Стид од несреће

Можда најдубља мисао је Гернетова интерпретација среће: „Стид је бити несрећан. То је облик некултуре.“ Ако имате руке, ноге и здрав разум, дужни сте према животу да будете срећни. То није наивни оптимизам, већ одговорност. Рај је, за њега, стање унутрашње хармоније које постижемо кроз одговорне односе, бригу о вољенима и стваралачки живот.

Разговор са др Иљом Гернетом подсећа нас да нам није увек потребан психијатар. Често нам треба само храброст да се суочимо са собом, препознамо своје обрасце и почнемо да живимо стваралачки, а не рефлексно. Нека нам овај разговор буде подстицај да пређемо „границу“ ка сопственој пуној људскости.

Др Горан Дејановић