ANALITIČARI NE SLUTE NA DOBRO Predviđaju drastičan skok cene barela nafte, EVO do koliko
Najviše cene od 2008. i šok neviđen od 1970-ih mogli bi da dovedu do velikih promena u društvu, smatra osnivač Centra za globalnu energetsku politiku u Njujorku.
Ukoliko Ormuski moreuz ostane zatvoren za tankere zbog sukoba SAD i Izraela sa Iranom, cena barela nafte mogla bi da dostigne čak 200 dolara po barelu, upozoravaju energetski analitičari.
Oko petina sve nafte i tečnog prirodnog gasa u svetu potiče iz Persijskog zaliva i isporučuje se kupcima kroz ovaj tesnac.
Kao odgovor na izraelsko-američki napad, Iran je zatvorio Ormuz za njihove tankere i teretne brodove, a ostalima počeo da naplaćuje plovidbu posle inspekcije. To je za rezultat imalo drastični pad saobraćaja i skok cena nafte.
Američki predsednik Donald Tramp je nedavno izjavio da SAD ne nameravaju da otvaraju Ormuz silom, već to mogu da urade druge zemlje ako im je do toga stalo.
"Ne postoji politička poluga kojim bi se sprečio rast cena nafte do 200 dolara po barelu ako Ormuski moreuz ostane zavroren. U pitanju je prevelik deo snabdevanja globalnog tržišta", rekao je Džejson Bordof iz Centra za globalnu energetsku politiku na univerzitetu Kolumbija u Njujorku, prenosi portal "Aksios".
U svetu se sve više priča o nafti za 200 dolara po barelu, navodi "Aksios". Ako Ormuski prolaz ostane zatvoren, "sledi ekonomska katastrofa", kaže Kevin Buk iz istraživačke firme "KlirVju Enerdži Partners".
Cene benzina u SAD su već skočile za 35 odsto od početka rata, pa se benzin sad prodaje za četiri dolara i više po galonu. Situacija u zemljama koje više zavise od bliskoistočne nafte je mnogo gora, a neke su najavile i nestašice.
Ukoliko se sukob nastavi do maja a Iran ošteti naftnu infrastrukturu susednih država, cena nafte bi lako mogla da pređe 150 dolara po barelu, izjavila je u utorak firma za konsalting rizika "Jurejža grup". Analitičari iz konsultantske firme "Makvari" kažu da postoji 40 odsto šanse da barel košta i 200 dolara, ako se rat produži do juna.
Bordof podseća da je naftni šok iz 1970-ih inspirisao izgradnju nuklearnih elektrana i pokrete za smanjenje potrošnje "fosilnih goriva", piše RT Balkan.
"Kada je reč o energetskim krizama, kratko pamtimo. Mislim da ovo ima najveći potencijal od 1970-ih da kroz traumatična iskustva iznudi trajne promene", rekao je on.
