АНАЛИТИЧАРИ НЕ СЛУТЕ НА ДОБРО Предвиђају драстичан скок цене барела нафте, ЕВО до колико
Највише цене од 2008. и шок невиђен од 1970-их могли би да доведу до великих промена у друштву, сматра оснивач Центра за глобалну енергетску политику у Њујорку.
Уколико Ормуски мореуз остане затворен за танкере због сукоба САД и Израела са Ираном, цена барела нафте могла би да достигне чак 200 долара по барелу, упозоравају енергетски аналитичари.
Око петина све нафте и течног природног гаса у свету потиче из Персијског залива и испоручује се купцима кроз овај теснац.
Као одговор на израелско-амерички напад, Иран је затворио Ормуз за њихове танкере и теретне бродове, а осталима почео да наплаћује пловидбу после инспекције. То је за резултат имало драстични пад саобраћаја и скок цена нафте.
Амерички председник Доналд Трамп је недавно изјавио да САД не намеравају да отварају Ормуз силом, већ то могу да ураде друге земље ако им је до тога стало.
"Не постоји политичка полуга којим би се спречио раст цена нафте до 200 долара по барелу ако Ормуски мореуз остане заврорен. У питању је превелик део снабдевања глобалног тржишта", рекао је Џејсон Бордоф из Центра за глобалну енергетску политику на универзитету Колумбија у Њујорку, преноси портал "Аксиос".
У свету се све више прича о нафти за 200 долара по барелу, наводи "Аксиос". Ако Ормуски пролаз остане затворен, "следи економска катастрофа", каже Кевин Бук из истраживачке фирме "КлирВју Енерџи Партнерс".
Цене бензина у САД су већ скочиле за 35 одсто од почетка рата, па се бензин сад продаје за четири долара и више по галону. Ситуација у земљама које више зависе од блискоисточне нафте је много гора, а неке су најавиле и несташице.
Уколико се сукоб настави до маја а Иран оштети нафтну инфраструктуру суседних држава, цена нафте би лако могла да пређе 150 долара по барелу, изјавила је у уторак фирма за консалтинг ризика "Јурејжа груп". Аналитичари из консултантске фирме "Маквари" кажу да постоји 40 одсто шансе да барел кошта и 200 долара, ако се рат продужи до јуна.
Бордоф подсећа да је нафтни шок из 1970-их инспирисао изградњу нуклеарних електрана и покрете за смањење потрошње "фосилних горива", пише РТ Балкан.
"Када је реч о енергетским кризама, кратко памтимо. Мислим да ово има највећи потенцијал од 1970-их да кроз трауматична искуства изнуди трајне промене", рекао је он.
