Kako se određuje alimentacija? NIJE SAMO PLATA U IGRI Sud gleda sve, od RAČUNA do LUKSUZA
Stopa razvoda je povećana, a nakon mnogih rastava glavna borba često počinje oko alimentacije.
Visina alimentacije ne određuje se samo na osnovu plate, a neki roditelji pokušavaju da na različite načine izbegnu plaćanje izdržavanja. Iako zakon jasno uređuje ovu oblast, praksa je često znatno složenija.
O ovoj temi u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1 govorili su advokat Branko Aleksić i bivša sudija za razvode Jelena Pavićević.
KAKO SE UTVRĐUJU REALNE MOGUĆNOSTI RODITELJA?
Sudija ističe da se najveći problemi javljaju kod procene stvarnog finansijskog stanja, ali i same naplate.
„Problem je utvrđivanje realnih mogućnosti roditelja i realnih potreba deteta, a nakon toga i postupak izvršenja koji nekada bude bez uspeha“, objašnjava Pavićević.
Ona naglašava da sud ne gleda samo platu roditelja.
„Svako dete ima različite potrebe. U obzir se uzimaju troškovi ishrane, garderobe, ali i socijalizacije, obrazovanja i drugih potreba. Sud najpre utvrđuje potrebe deteta, a zatim mogućnosti roditelja koji plaća izdržavanje. To nije samo plata, već ukupna finansijska slika i životni standard“, kaže ona.
To znači da sud može uzeti u obzir imovinu, automobile, putovanja, način života i potrošnju. Čak i ako je neko formalno nezaposlen, ali poseduje značajnu imovinu, to će uticati na odluku.
Sud može zatražiti i podatke od Narodne banke Srbije o prometu i stanju na računima, kako bi se utvrdio realan životni standard.
NE POSTOJI UNIVERZALNO PRAVILO
Advokat ističe da je svaki slučaj drugačiji.
„Zadatak suda je da ispita, sa jedne strane, mogućnosti davaoca izdržavanja, a sa druge strane realne potrebe deteta. Iskustva iz prakse su veoma različita“, navodi Aleksić.
KAKO SE ODREĐUJE VISINA ALIMENTACIJE
Prema zakonu, alimentacija se može odrediti na dva načina – kao procenat od prihoda ili kao fiksni mesečni iznos.
„Obaveza je da se izdvaja između 15 i 50 odsto mesečnih primanja. To ne uključuje samo platu, već i prihode od izdavanja nekretnina, autorskih prava, akcija i drugih izvora“, objašnjava advokat.
S druge strane, izdržavanje se može tražiti i kao fiksna suma.
Prema podacima nadležnog ministarstva, iznos za dete u hraniteljskoj porodici iznosio je oko 55.000 dinara, što znači da bi minimalno izdržavanje po roditelju bilo oko 27.600 dinara.
KAKO SE IZBEGAVA PLAĆANJE?
U praksi su česti pokušaji prikrivanja imovine.
„Obveznici često pokušavaju da smanje svoju obavezu tako što imovinu prebacuju na članove porodice ili je formalno otuđuju. To se može sprečiti, ali zahteva duge sudske postupke“, upozorava advokat.
VISOKI TROŠKOVI – VELIKI PROBLEM
Troškovi postupka često predstavljaju prepreku.
„Sastav tužbe košta oko 27.500 dinara, a prvo ročište oko 32.000. To su visoki iznosi koje mnogi ne mogu da priušte“, kaže Aleksić.
SKUPA VEŠTAČENJA BEZ NADOKNADE
Poseban problem nastaje kada roditelji ne mogu da se dogovore oko starateljstva.
„Veštačenja mogu koštati više od 100.000 dinara, a čak i ako jedna strana dobije spor, ti troškovi joj se ne nadoknađuju. To se pravda načelom pravičnosti, ali u praksi često znači da svako plaća svoje troškove“, objašnjava advokat.
Postupci mogu trajati godinama, a do konačnog rešenja često se dolazi teško i uz velike finansijske izdatke.
