Како се одређује алиментација? НИЈЕ САМО ПЛАТА У ИГРИ Суд гледа све, од РАЧУНА до ЛУКСУЗА
Стопа развода је повећана, а након многих растава главна борба често почиње око алиментације.
Висина алиментације не одређује се само на основу плате, а неки родитељи покушавају да на различите начине избегну плаћање издржавања. Иако закон јасно уређује ову област, пракса је често знатно сложенија.
О овој теми у емисији „Жена за сва времена“ на телевизији К1 говорили су адвокат Бранко Алексић и бивша судија за разводе Јелена Павићевић.
КАКО СЕ УТВРЂУЈУ РЕАЛНЕ МОГУЋНОСТИ РОДИТЕЉА?
Судија истиче да се највећи проблеми јављају код процене стварног финансијског стања, али и саме наплате.
„Проблем је утврђивање реалних могућности родитеља и реалних потреба детета, а након тога и поступак извршења који некада буде без успеха“, објашњава Павићевић.
Она наглашава да суд не гледа само плату родитеља.
„Свако дете има различите потребе. У обзир се узимају трошкови исхране, гардеробе, али и социјализације, образовања и других потреба. Суд најпре утврђује потребе детета, а затим могућности родитеља који плаћа издржавање. То није само плата, већ укупна финансијска слика и животни стандард“, каже она.
То значи да суд може узети у обзир имовину, аутомобиле, путовања, начин живота и потрошњу. Чак и ако је неко формално незапослен, али поседује значајну имовину, то ће утицати на одлуку.
Суд може затражити и податке од Народне банке Србије о промету и стању на рачунима, како би се утврдио реалан животни стандард.
НЕ ПОСТОЈИ УНИВЕРЗАЛНО ПРАВИЛО
Адвокат истиче да је сваки случај другачији.
„Задатак суда је да испита, са једне стране, могућности даваоца издржавања, а са друге стране реалне потребе детета. Искуства из праксе су веома различита“, наводи Алексић.
КАКО СЕ ОДРЕЂУЈЕ ВИСИНА АЛИМЕНТАЦИЈЕ
Према закону, алиментација се може одредити на два начина – као проценат од прихода или као фиксни месечни износ.
„Обавеза је да се издваја између 15 и 50 одсто месечних примања. То не укључује само плату, већ и приходе од издавања некретнина, ауторских права, акција и других извора“, објашњава адвокат.
С друге стране, издржавање се може тражити и као фиксна сума.
Према подацима надлежног министарства, износ за дете у хранитељској породици износио је око 55.000 динара, што значи да би минимално издржавање по родитељу било око 27.600 динара.
КАКО СЕ ИЗБЕГАВА ПЛАЋАЊЕ?
У пракси су чести покушаји прикривања имовине.
„Обвезници често покушавају да смање своју обавезу тако што имовину пребацују на чланове породице или је формално отуђују. То се може спречити, али захтева дуге судске поступке“, упозорава адвокат.
ВИСОКИ ТРОШКОВИ – ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ
Трошкови поступка често представљају препреку.
„Састав тужбе кошта око 27.500 динара, а прво рочиште око 32.000. То су високи износи које многи не могу да приуште“, каже Алексић.
СКУПА ВЕШТАЧЕЊА БЕЗ НАДОКНАДЕ
Посебан проблем настаје када родитељи не могу да се договоре око старатељства.
„Вештачења могу коштати више од 100.000 динара, а чак и ако једна страна добије спор, ти трошкови јој се не надокнађују. То се правда начелом правичности, али у пракси често значи да свако плаћа своје трошкове“, објашњава адвокат.
Поступци могу трајати годинама, а до коначног решења често се долази тешко и уз велике финансијске издатке.
