„DNEVNIK” U PRIGRADSKOM MESTU – ELEMIR Kad nešto počnu, ne odustaju dok ne završe
Okružen praktično stotinama naftnih bušotina, skladištima i sabirnim stanicama, ali i pašnjacima, njivama, a donekle i vodama, Elemir spada u red netipičnih banatskih sela.
Na svega desetak minuta vožnje do Zrenjanina, kom pripada, ovo mesto nudi stalnu priliku za napretkom u privrednom smislu, zbog čega se oko 3.500 meštana i odlučuje da ostane u svom Elemiru.
– Nikad nije idealno, ali generalno kao selo dobro stojimo – naglašava predsednik Saveta MZ Milan Poučki. – Svaka ulica nam je asfaltirana, selo je celo gasifikovano, a najveći projekat, koji nam traje već dve decenije, jeste izgradnja kanalizacione mreže, koja je za sada završena 85 odsto. Preostalih 15 procenata iziskuje velika ulaganja, čak tolika da bismo za te pare mogli da napravimo sportsku halu, izgradimo biciklističek staze do Zrenjanina i Babatova, ali i da sredimo Zadružni dom koji nam je u centru sela.
Bez grešaka ništa nije dobro
Oko stotinak meštana svih uzrasta okuplja se oko šahovskog kluba „Naftagas” Elemir koji postoji od 1974. godine. Na njegovom čelu je čitavih 50 godina Milorad Jankov, a klub je devet godina u superligi, 2023. su bili prvaci države, dok su poslednje 24 godine u saveznom rangu.
– Šah ne može da škodi – jasan je Jankov, tvrdeći da će ovaj sport, uprkos veštačkoj inteligenciji, zasigurno opstati. – Bez grešaka ništa nije dobro. Kad je sve idealno, to je onda loše. Moramo da imamo greškice u životu.
Međutim, kad se sedne za tablom, čini se da Elemirčani najmanje imaju prava na greške.
– Trenutno imamo dve takmičarske ekipe: banatsku i superligu. Imamo jednog učenika osnovne škole, Jovana Meseldžiju, koji je prošle godine bio prvak na republičkom takmičenju, a sad je na juniorskom prvenstvu – priča naš sagovornik.
Sve medalje, pehari i novinski članci uredno su izloženi u prostorijama kluba, te revnosno podsećaju starije i motivišu mlađe da se posvete sportu koji, kako Jankov tvrdi, daje ogromne mogućnosti onima koji ga igraju.
Kad već spomenusmo sportsku halu... Elemir slovi za jedno od najvećih sportskih društava, budući da nudi pregršt sportskih mogućnosti, ali i nedostatak adekvatnog prostora.
Nekretnine – prava sića! Našminkana starija dama može da se kupi za 50.000 evra, a raznolik komšiluk samo je potvrda da vredi
– Samodoprinos smo imali do prošle godine, zahvaljujući kojem i imamo brojne klubove i udruženja, jer su to bila sredstva koja su omogućavala razvitak mesta. Recimo, kada je reč o Fudbalskom klubu „Naftagas” Elemir, tu smo specifični jer smo prethodnih nekoliko godina najbolji u severnom i srednjem Banatu. Trenutno smo u Srpskoj ligi, prvi na tabeli, a onda nam sledi ulazak u savezni rang. Međutim, i tu imamo infrastrukturni problem, jer naš stadion ne ispunjava sve uslove za igranje prve lige. Tako da smo tu osmislili da se prebacimo u Zrenjanin i ponovo pokrenemo klub „Proleter”, dok smo u selu osnovali OFK „Elemir” u kom igraju samo naši meštani – pojašnjava Poučki, inače predsednik FK „Naftagas”.
Sve se može postići beskrajnim razumevanjem
Elemirska osnovna škola nosi naziv po Svetozaru Markoviću Tozi, koji je rodom iz obližnjeg Taraša, u kom ova ustanova ima izdvojeno odeljenje od takođe osam razreda. Obe škole stoga broje ukupno 382 učenika koji postižu izvanredne rezultate u svim oblastima.
– Divna su nam deca, svestrana su i trudimo se da promovišemo svačije uspehe – kaže direktorka škole Svetlana Subotić, inače učiteljica po profesiji. – Rad u školi iziskuje stalno rast i razvoj nastavnika koji treba da budu svesni da nisu u školi svoje mladosti, već u školi današnje mladosti, te da treba ići u korak s tim. Koliko god to bilo izazovno, ipak imate misiju da radite najbolje što možete u skladu sa svojim potencijalom. Takođe, ništa od ne vredi raditi na silu, sve se može postići svojim primerom i beskrajnim razumevanjem.
Kako bi rezultati ovog timskog rada bili što bolji, osim dobre dece i odlične saradnje sa njihovim roditeljima, moraju postojati i adekvatni uslovi.
– Poslednje dve godine smo menjali spoljašnju i unutrašnju stolariju i okrečili smo, ali smo imali i veliki problem, kada nam je u roku od 15 dana potonuo deo zgrade, kao da je bio zemljotres. To nam je svima bilo mnogo stresno, ali smo odmah odreagovali. Ipak, sama činjenica da se tako nešto dešava u Elemiru je strašno. Nema kuće koja nije pukla, a čujem od sveštenika da je i stub u crkvi pao. Ko zna šta se to sve dešava ispod našeg tla – napominje Subotić, dodajući da je u toku proces legalizacije tog objekta, kako bi se potom on mogao potpuno sanirati.
Ipak, u ovom trenutku im je takođe izuzetno bitno da im se uradi novi gasni kotao i instalacije, kao i da se sanira temelj vrtića.
Kako skoro sve u Elemiru nosi prefiks „Naftagas”, nekako se nameće logika da se od NIS-a može očekivati da najviše pomaže i uskače kad zatreba.
– Imamo dobru saradnju sa njima, ali ulaganja idu kroz njihov projekat „Zajednici zajedno”, kroz koji smo do sada napravili teniski teren, košarkaški u dvorištu vrtića, renovirali smo svlačionice kod fudbalera, obezbedili zalivni sistem i bunar, deo ulica su nam asfaltirali – nabraja predsednik.
Bogatstvo u ogledalu prošlosti
Prvo pominjanje Elemira pod tim nazivom datira iz 16. veka, s tim da je stanovništvo prvobitno živelo nekoliko kilometara dalje, na levoj obali Tise, pod imenom Babato, zbog čega se današnje izletište na tom mestu zove Babatovo. Kada je reč o Elemiru, postoji nekoliko verzija kako je ovo selo nazvano, a jedna od njih je da je dobilo ime po sinu Mehmeda paše Sokolovića koji se zvao Elmir. Inače, prva škola počela je sa radom 1772. godine, dok je srpska pravoslavna crkva Preobraženja Gospodnjeg izgrađena 1806, a katolička Svetog Avgustina 1847. godine.
Veliki broj udruženja građana znači da u Elemiru ima i veliki broj aktivnosti i manifestacija, među kojima su najpoznatiji Sremčevi dani koji će ove godine biti po 21. put. Naravno, tu su i Gulašijada, Zečijada, Velika Gospojina...
A nekretnine – prava sića! Našminkana starija dama može da se kupi za 50.000 evra, a raznolik komšiluk samo je potvrda da vredi.
Tekst i foto: Lea Radlovački
Projekat „Negujmo kulturu različitosti i multikulturalnost Vojvodine” sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.